ČAK I NORMALNE VREDNOSTI ŠEĆERA U KRVI MOGU BITI OPASNE: Naučnici upozorili na FATALNE POSLEDICE

Stručnjaci upozoravaju da čak i normalni nivoi šećera u krvi mogu da budu rizik od srčanog i moždanog udara. Oni objašnjavaju da kada jedete hranu, hormon insulin pomaže u prenošenju šećera kroz vaš krvotok u ćelije vašeg tela, gde se može koristiti za energiju.

Međutim, ako insulina nema dovoljno ili ne radi kako treba, kao kod dijabetesa, šećer ostaje u krvotoku. Ovo uzrokuje visok šećer u krvi i vremenom može dovesti do oštećenja krvnih sudova, koronarne bolesti srca, bolesti bubrega i dijabetičke bolesti oka.

Nivo šećera u krvi se prirodno menja tokom dana. On poraste nakon jela, a niži je ako niste jeli neko vreme. Ljudi sa dijabetesom, moraju više da rade na tome da bi zadržali nivo šećera u krvi, više su izloženi riziku od brojnih zdravstvenih problema, uključujući i one koji utiču na srce.

Nova studija objavljena u The Lancet Regional Health, analizirala je podatke od 427.435 ljudi sa različitim nivoima šećera u krvi. Nalazi pokazuju da muškarci i žene sa povišenim nivoom šećera u krvi imaju 30 do 50 odsto povećane šanse za razvoj kardiovaskularnih bolesti (KVB) čak i kada su ti nivoi ispod praga tolerancije za dijabetes. U poređenju sa ljudima sa normalnim nivoom šećera u krvi, oni sa najnižim nivoima imali su 10 odsto manji rizik od razvoja bilo kog oblika KVB.

- Naš tim je otkrio ubedljive dokaze da se u okviru “normalnog” nivoa šećera u krvi čini da je niži nivo bolji za zaštitu od srčanih bolesti - objasnio je autor studije dr Kristofer Renč.

Kako smanjiti nivo šećera u krvi

Postoje načini na koje ljudi sa dijabetesom mogu da snize nivo šećera u krvi.

Izbegavajte da jedete previše slatke ili skrobne hrane

Nađite način za kontrolisanje stresa

Redovno vežbajte

Ako imate prekomernu težinu smršajte

Uzimajte terapiju

Da bi sprečila velike promene u nivou šećera u krvi, nutricionista Džes Hilard je objasnila za portal San šta pojedinci treba da rade.

1. Ne preskačite obroke

Od suštinskog značaja je obroke jesti u tačno određeno vreme kako bi nivoi energije bili dosledni. Ako ne jedete precizne obroke, vašem telu će biti teško da stabilizuje nivo šećera u krvi i ostaće osećaj gladi.

2. Jedite grickalice

Ako otkrijete da dobijete vrtoglavice tokom dana, važno je da uvek nosite grickalice sa sobom, jer to može značiti da patite od pada šećera u krvi. Stalno uzimanje zdravih grickalica ključno je za sprečavanje da dođete do tačke osećaja gladi i vrtoglavice.

3. Vežbanje

Vežbanje pomaže u kontroli skokova šećera u krvi povećavajući osetljivost vaših ćelija na hormon insulin. Da biste izbegli vrtoglavicu ili nesvesticu nakon vežbanja, trebalo bi da obezbedite užinu ili obrok sa visokim sadržajem ugljenih hidrata ubrzo nakon završetka.

4. Redovno spavajte

Loš rutinski san može uticati na nivo šećera u krvi, a čak i jedna noć nedostatka sna može povećati otpornost na insulin, što može uticati na vaš šećer u krvi. U tom slučaju dozvolite sebi najmanje jedan sat pre nego što nameravate da zaspite da se opustite, bez gledanja televizije ili telefona.

5. Ostanite hidrirani

Mnogi ljudi zanemaruju važnost ispijanja dovoljno vode dnevno kada je u pitanju upravljanje nivoom šećera u krvi. Međutim, dovoljna hidratacija ne samo da može održati, već čak i smanjiti šećer u krvi. To je zato što voda ne samo da sprečava dehidraciju, koja može podići nivo šećera u krvi zbog veće koncentracije glukoze u krvotoku, već takođe pomaže da se višak šećera izbaci kroz urin.

6. Pazite na unos ugljenih hidrata i šećera

Ugljeni hidrati se razlažu na šećere kada se jedu. Oni su glavni uzrok porasta šećera u krvi. Dokazi pokazuju da dijete sa malo ugljenih hidrata mogu biti bezbedne i efikasne u pomaganju osobama sa dijabetesom tipa 2 da kontrolišu svoju težinu, nivo šećera u krvi i rizik od srčanih bolesti u kratkom roku. Vredi zapamtiti da svaki obrok treba da se sastoji od proteina, masti i ugljenih hidrata.

7. Jedite više vlakana

Vlakna mogu pomoći u kontroli skoka šećera u krvi jer pomažu u usporavanju apsorpcije ugljenih hidrata. Rastvorljiva vlakna, uključujući zob, orašaste plodove, mahunarke, jabuke, borovnice i povrće, su posebno korisna. Dokazi pokazuju da dijetalna vlakna takođe mogu pomoći u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

(Espreso/Srećna republika/The Lancet Regional Health)