ZAŠTO PAUKOVI IMAJU BAŠ OSAM NOGU? Ovo često zna da ZBUNI LJUDE, ali ovo je JEDINA ISTINA

Čini se da ne postoji idealan broj nogu. Ljudi imaju dve, psi četiri, insekti šest, a pauci čak osam. Dakle zašto je to tako?

„Mislim da najbolji i najjednostavniji odgovor jeste da pauci imaju osam nogu zato što su ih imali njihovi roditelji“, kaže Tomas Hegna, docent za paleontologiju beskičmenjaka na Njujorškom državnom univerzitetu u Fridoniji. „Međutim, to onda prelazi u neku vrstu regresije i negde je sve moralo da počne“.

Ako pratimo sukcesiju roditelja osmonogih pauka u periodu od pre otprilike 500 miliona godina, tokom srednjeg Kambrijuma, stižemo do korena loze paukolikih životinja, grupe zglavkara koja sadrži pauke. Ako odemo još dalje u prošlost, do pre 541 milion godina, naći ćemo lobopode, koji žive u okeanu, pretke svih zglavkara.

Naziv „lobopod“ ne odnosi se na jednu vrstu, već na veliki broj raznih vrsta sa prilično prostim telima. Oni su u osnovi bila crvolika stvorenja sa segmentisanim telima. Svaki segment je imao otprilike identičan par kratkih, stubastih nogu, i ovaj obrazac se nastavljao duž njihovih tela.

Tokom evolucije lobopoda, počeli su da specijalizuju svoje noge i sjedinjuju telesne segmente. Izgleda da su rane paukolike životinje sjedinile svoje male telesne segmente u dva velika: glavu i abdomen. Naučnici nisu sigurni zašto, ali je glava zadržala noge, a abdomen ih je izgubio. Do pojave pauka pre 315 miliona godina, nasledili su strukturu tela koja je verovatno bila već 150 miliona godina stara.

Nije jasno koji pritisci sredine su, ako neki uopšte i jesu, prouzrokovali da se paukolike životinje zadovolje sa strukturom od osam nogu. Međutim, znamo mnogo o tome odakle njihove noge dolaze – i to je čudno, piše Live Science.

„Te noge su u stvari deo njihovih usta“, kaže Nipam Patel, razvojni biolog i direktor Morske biološke laboratorije u okviru Čikaškog univerziteta. Pošto su pauci, insekti, rakovi i diplopode svi evoluirali od pretka koji je verovatno imao segmentisano telo sa udovima na svakom segmentu, ove vrste su samo visoko modifikovane varijacije na tom osnovnom planu.

Prema Patelu, svi udovi zglavkara – uključujući noge, antene i čak vilice –mogu se pratiti u prošlost do stubastih lobopodskih udova. Uzmimo za primer ustonošca. Pliva pomoću brojnih malih nogu na segmentisanom abdomenu. Na cefalotoraksu (sjedinjeni glava i grudni koš) nalaze se noge za hodanje, a blizu usta su male izrasline koje čine ne samo njegove vilice, već i guraju hranu u usta pomažući mu da jede.

Uporedite to sa insektom, čiji abdomen nema udove. Međutim, ima šest nogu na grudima, dok su glava i usta u osnovi kao kod ustonošca.„Ako pogledate embrion pauka, izgleda tačno kao embrion insekta“, rekao je Patel. „Osim što mu noge rastu samo na glavi. Međutim, umesto da ih koristi kao delove usta, koristi ih za hodanje“.

Razlog zašto pauci hodaju pomoću udova na svojim licima ide u prošlost do lobopoda i prvobitne telesne strukture paukolikih životinja. Dok savremenim zglavkarima nedostaju specijalizovani udovi, lobopodi su bila crvolika stvorenja sa brojnim kompletima grubo sličnih udova.

„Prvobitno su sve noge bile iste“, rekla je Heder Brus, istraživač saradnik u Morskoj biološkoj laboratoriji. „Međutim, onda su se prvi udovi diferencirali da postanu senzorni, za osećanje i hvatanje hrane“.

Od tog trenutka paukoliki preci pauka počeli su da se odvajaju od drugih grupa. Kod predaka insekata i rakova, prednji višenamenski udovi lobopoda izgubili su spospobnost za hvatanje i hranjenje i postali specijalizovane senzorne strukture poznate kao antene. Međutim, kod paukolikih životinja, isti ti udovi izgubili su senzorne kapacitete i postali očnjaci.

U međuvremenu, drugi par nogu paukolikih životinja evoluirao je u ektremitete za hvatanje zvane pedipalpi; sledeća četiri kompleta nogu zadržala su svoju ulogu kao noge za hodanje, a svi udovi posle toga su izgubljeni.

Dobro, ne svi. „Paučinaste bradavice su nastale od nogu pauka“, kaže Brus. „Postoje zaista lepi fosili u ćilibaru, vrste koja izgleda da je predak i pauka i škorpija, tako da ima neka prelazna svojstva. I na tom fosilu se veoma jasno vide noge sa abdomena“.

(Espreso/Telegraf Nauka/Live Science)