TOKOM LETA NAMIRNICE SE BRŽE KVARE I MORATE IH ČUVATI SAMO OVAKO: Jedna stvar je PRESUDNA da izbegnete TROVANJE

Visoke temperature poslednjih dana utiču na gotovo sve aspekte našeg života, a pre svega na zdravlje. Na letnjim vrućinama posebnu pažnju moramo da obratimo na hranu, odnosno na njeno čuvanje kako bismo izbegli da se pokvari, te da sprečimo trovanje.

Loše oprano i neadekvatno čuvano posuđe može da bude izvor opasnih mikroorganizama, a time i izvor mogućeg trovanja naročito u letnjim mesecima (npr. loše održavana drvena daska za sečenje mesa).

Daska za sečenje najbolje je da bude od drveta, a održava se pranjem rastvorom limuna ili sode bikarbone koji upijaju neprijatne mirise. Pre sečenja voća i povrća dasku treba prebrisati ovlaženim sunđerom kako bi drvo upilo vodu čime se sprečava da upije sokove iz povrća i voća.

Nakon svakog obroka, kao i u toku pripremanja hrane, naročito ako se za pripremu različitih namirnica koristi isto posuđe, treba ga oprati deterdžentom i isprati toplom vodom, posušiti i posle upotrebe odložiti na odgovarajuće mesto, savetuju iz Instituta Batut.

Kako se čuvaju pojedine vrste namirnica?

Žitarice se čuvaju na suvom, hladnom i tamnom mestu, najbolje u staklenim teglama sa poklopcem koji se dobro zatvara. Hleb je najbolje čuvati u pamučnoj (platnenoj) ili papirnatoj vreći jer tako čuva vlažnost, a nikako u plastičnim kesama jer se brzo ubuđa.

Mada sveže povrće i voće treba čuvati od sunca i visoke temperature, stajanjem u frižideru ono gubi svežinu, a time i vitamine, a posebno vitamin C. Sveže voće se lako prepoznaje po mirisu i ukusu, jedrom i zdravom omotaču. Voće koje se čuva pod nepovoljnim uslovima i dugo, pogotovu na sobnoj temperaturi, manje je vredno, ali se takođe može upotrebiti, dok ono koje je zahvaćeno procesom truljenja ili fermentacijom, kao i voće napadnuto parazitima u većoj meri nije za ljudsku ishranu.

Osim ovih promena postoji opasnost trovanja raznim mikroorganizmima kao i hemijskim sredstvima kojima se voće i povrće tretira. Zato, bez obzira da li se koriste u sirovom stanju ili se termički obrađuju, potrebno je temeljno pranje ovih namirnica vodom. Povrće se čuva neoprano i neoljušteno sve do pred samu upotrebu. Zeleno lisnato povrće je najbolje čuvati u frižideru u papirnim kesama, a ne u plastičnim jer one skupljaju vlažnost.

Korenasto povrće se čuva u malim kartonskim ili drvenim kutijama ispunjeninm peskom. Južno voće može da se čuva i na sobnoj temperaturi. Suvo voće se čuva u staklenim teglama na hladnom i suvom mestu.

Namirnice životinjskog porekla brže se kvare jer su dobra podloga za rast bakterija, a najosetljiviji su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih treba na odgovarajući način čuvati. Mleko i mlečni proizvodi moraju se čuvati u frižideru radi sprečavanja razmnožavanja mlečnih bakterija koje utiču na kišeljenje i zgrušavanje mleka.

Jogurt i kiselo mleko (iako predstavljaju fermentisane mlečne proizvode), kao i bele sireve treba čuvati u frižideru. Dugotrajno mleko posle otvaranja treba čuvati u frižideru ne duže od tri dana da bismo bili sigurni u ispravnost; posle tog perioda, pre upotrebe treba ga prokuvati.

Prilikom kupovine, posebnu pažnju obratiti na mlečne proizvode koji se prodaju na pijacama, naročito ako dugo stoje van frižidera ili na Suncu. U epidemiološkom pogledu manje je opasan odnosno dugotrajniji je star, prevreo sir, jer je dejstvom mlečno-kiselinskih bakterija onemogućeno razmnožavanje patogenih bakterija koje mogu biti izazivači trovanja.

Maslac koji se dobija obradom sirove ili pasterizovane slatke ili kisele pavlake bolje je zameniti margarinom proizvedenim od biljnih ulja jer može duže da stoji.

Od svih mlečnih proizvoda sladoled može da posluži kao izvanredna podloga za prenošenje mikroorganizama koji su uzročnici teških trovanja, čak do razmera manjih ili većih epidemija. Niska temperatura na kojoj čuvamo sladoled ne ubija mikroorganizme već samo zaustavlja njihovo razmnožavanje. Zato ne treba dozvoliti da se sladoled otopi, a ako se to desi ne sme se zamrzavati i ponovo upotrebljavati.

Sveže meso je elastično, pa kada se pritisne prstom udubljenje se samo ispuni. Pre upotrebe proveriti miris i boju. Miris je prijatan, karakterističan za sveže meso, dok je svako meso ili proizvod od mesa izmenjene boje, sumnjivog kvaliteta, a neprijatan, kiselkast miris siguran znak da je meso pokvareno. Iznutrice se jako brzo kvare i zato ih treba što pre termički obraditi i potrošiti. Mleveno meso je takođe pogodno za razvoj mikroorganizama, pa se zato pre pripreme obavezno mora čuvati u rashladnim uređajima

. Meso ribe je mnogo kvarljivije od mesa ostalih životinja. Zbog velikog sadržaja vode i prirodnog prisustva mikroorganizama na površini kože i škrgama vrlo brzo dolazi do kvarenja, pa je i upotreba u svežem stanju vremenski ograničena. Čak i duboko smrznuta riba ne sme se čuvati duže od šest meseci. Važno je kupovati meso sa deklaracijom, odnosno pečatom veterinarskog inspektora, provereno na zdravstvenu ispravnost.

Naduvena limenka je znak neispravnosti i kao takva nije ispravna za jelo jer može ugroziti zdravlje.

Ako se jaje čuva na relativno visokoj sobnoj temperatura nastupa razgradnja belančevina, pri čemu se belance razvodnjava. Slične promene se javljaju i posle stajanja dužeg od 15 dana na optimalnoj temperaturi. Kako pokvarena jaja imaju vrlo neprijatan miris na sumpor vodonik, lako ćemo znati kada nisu za upotrebu. Da li je sveže vidi se i po žumancetu koje, kada se jaje razbije i izruči u neku posudu, ima ispupčen oblik i ne meša se sa belancetom. Kako po svom sastavu jaje predstavlja idealnu sredinu za razvoj Salmonele neophodna je dobra termička obrada, odnosno izbegavati korišćenje proizvoda, na primer kolača, kremova, sladoleda koji sadrže sveža – sirova jaja.

U letnjim mesecima rizično je koristiti već pripremljenu hranu koja je dugo stajala van frižidera. Takvi prehrambeni proizvodi koji se drže van rashladnih uređaja duže od 24 sata a nekada i kraće, sumnjivi su na ispravnost, iako ne mora doći do promene izgleda, mirisa i ukusa koji bi ukazali da su neispravni. Da bi se sprečilo njihovo kvarenje, moraju se pravilno zaštititi i čuvati u frižideru na odgovarajućoj temperaturi uz optimalnu vlažnost. Ali, to ne znači da i u tim uslovima mogu da traju neograničeno. Kuvana jela ne bi trebalo da stoje u frižideru duže od 2 do 3 dana, jer i jela bez mesa mogu da uskisnu posle tog perioda.

U letnjim mesecima pri visokim dnevnim temperaturama, najčešća su trovanja mesnim prerađevinama (kavurma, švargla, kobasice, šunka), mlevenim mesom (ćevapčići, pljeskavice, hamburgeri), kao i proizvodima od jaja ili mleka (majonez, razni kremovi, sladoled, krempite, kajmak).

(Espreso/24sedam)