DOKTORKA SVETLANA STANIŠIĆ UPOZORAVA: Namirnica koju SVI jedemo za DORUČAK POGUBNA je za SRCE I KRVNE SUDOVE

Kako transmasti utiču na naše zdravlje i koju namirnicu bi trebalo da izbegavamo, otkrila je doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić.

Evropska unija ograničava transmasti u hrani i to dva grama transmasnih kiselina na 100 grama proizvoda. Danci su uzor. Oni su uspeli da sa ovakvom politikom za 10 godina postanu zemlja sa najnižom stopom smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova! Šta su transmasti i kako da ih i sami smanjimo u ishrani, objasnila je u emisiji "150 minuta" na Prvoj dr Svetlana Stanišić.

"Transmasti u prasetini, mesu i mlečnim proizvodima imamo, ali te prirodne transmasti nisu problem. Mogu da budu korisne za srce i krvne sudove, jer naša crevna flora stvara transmasti i one su signalni molekul preko kojeg crevna flora 'razgovara' sa ostatkom tela. Dakle, danas govorimo o veštačkim transmastima koje se stvaraju najviše procesom hidrogenizacije, odnosno pravljenjem margarina od biljnih ulja. To je ono što je najštetnije", započela je dr Stanišić i objasnila na šta transmasti najviše utiču:

"Danci su 2004. isključili transmasti iz upotrebe. Većina zemalja u svetu se bavi tom temom, otprilike oko 58 zemalja. To znači da oko 3,2 milijarde ljudi danas ima ograničen unos transmasti. One su pogubne za srce i krvne sudove. Takođe, utiču na zapaljensku reakciju u telu. Uzmete transmasti, za sat vremena izvadite krv i videćete da vam je CRP skočio u proseku tri puta", objasnila je dr Stanišić.

Margarin je proizvod koji lako može da nas prevari, istakla je doktorka fizičke hemije.

"Margarin je nastao kao zamena za maslac, zato što margarin lako užegne. Videla sam da, nažalost, neki nutricionisti reklamiraju margarin. To su plaćene reklame. Pišu da je margarin izvor vitamina E. Jeste, zato što ga ima u biljnim uljima od kojih se margarin pravi. Pišu da ima omega masne kiseline, ali zavisi koje. Bez ulaska u detalje, svaki margarin je poguban za zdravlje. Ne postoji količina koja ne šteti, ali se ograničava", upozorila je dr Stanišić i pojasnila:

"Transmasti su jedan od glavnih razloga zbog kojih treba izbegavati brzu hranu. U fritezu se vrlo često stavlja margarin jer je otporan na visoke temperature, stabilniji je od ulja. Te transmasti zavise i od regulative. Neka istraživanja su pokazala da je jedan od lanaca brze hrane imao 20 do 24 grama transmasti po porciji, u zemljama kao što su Mađarska, Bugarska i Rumunija. U zemljama koje vode računa o tome, poput Nemačke i Rusije, ima manje od grama po porciji", otkrila je doktorka.

Prema rečima doktorke, margarin podiže holesterol.

"Danska nije bila jedina zemlja. U Njujorku je jedanest okruga 2017. uvelo restirkciju transmasti i za tri godine postigli su skoro 10 odsto manje srčanih udara. To toliko utiče na srčane i moždane udare. Postoje ljudi koji svakodevno jedu u restoranima brze hrane. Margarin, iako nema holesterol, on podiže holesterol. To je ta zabluda koja vlada. Osamdesetih smo bili skloni da verujemo da je margarin super. Na nekim obdukcijama kod ljud koji su umrli od srčanih i moždanih udara, pokazalo se da je bilo značajno više transmasti u tom uzorku masti iz krvnih sudova jetre. To su sve bolesti savremene ishrane", objasnila je dr Svetlana Stanišić.

(Espreso/Mondo)