SVI MOŽEMO DA DOŽIVIMO STOTU, A TAJNA NIJE U ISHRANI I VEŽBANJU: Stvar je daleko jednostavnija

Prema novoj studiji provedenoj na više od 28.000 ispitanika, redovna društvena interakcija može produžiti životni vek starijih osoba. Dakle, iako su brojne nedavne studije pokazale da bi redovno hodanje i aktivnost mogli biti ključ za produženje vašeg života, čini se da bi odgovor mogao biti mnogo jednostavniji i mnogo zabavniji, prenosi Metro.

Dok su prethodne studije pokazale da bi dobar društveni život mogao biti izvrstan za kvalitetno starenje, ovo novo istraživanje, nedavno objavljeno u „Journal of Epidemiology & Community Health“, istraživalo je da li je učestalost druženja povezana s ukupnim životnim vekom. Učesnici su bili podeljeni u grupe koje su se družile – gotovo svaki dan, barem jednom nedeljno, najmanje jednom mesečno, povremeno i nikada. Posmatrajući ovu veliku skupinu starijih ljudi koji žive u Kini, studija je otkrila da je češća društvena aktivnost povezana sa znatno dužim životom, a što je veća učestalost, veća je verovatnoća da će živeti duže.

Otkriveno je da je smrt bila odložena za 42% kod onih koji su se povremeno družili, a za 48% kod onih koji su to činili barem jednom mesečno. Isto tako, životni je vek produžen je za 110% među onima koji su to činili barem jednom nedeljno, a za 87% kod onih koji su to činili gotovo svaki dan, upoređujući s onima koji su rekli da se nikada nisu družili.

Na kraju, samo je gotovo svakodnevno druženje povezano sa znatno dužim životom budući da je vreme do smrti ove grupe odloženo za 204%. Naučnici su rekli: ‘Iako je povezanost između učestalosti društvene aktivnosti i ukupnog životnog veka smanjena nakon prilagodbe sociodemografskim faktorima, socioekonomskom statusu, zdravom ponašanju i nekoliko bolesti, i dalje je ostala statistički značajna, što ukazuje da je učestvovanje u društvenim aktivnostima samo po sebi važan faktor za ukupni životni vek starijih ljudi’.

Suzan Pinker, psiholog, u Ted Talk prezentaciji prošle godine dotakla se teme dugovečnosti i iznela podatke koji ukazuju da su ključ dužeg životnog veka interpersonalni odnosi i konekcija sa ljudima.

Na vrhu liste kao tri najvažnija razloga koji utiču na dugovečnost su – odricanje nikotina, bliski odnosi (prijatelji, emotivni partneri). Kada su bliski odnosi u pitanju, naučnici su ih definisali kao podršku u slučaju pozajmice, odlaska kao lekara i u važnim životnim trenucima.

Prvo mesto, kao najvažniji faktor dugovečnosti je društvena integracija. Suzan Pinker priznaje da ju je iznenadio ovaj rezultat istraživanja, odnosno koliko je za dugovečan život važna interakcija sa ljudima i bogat društveni život.

„Sa koliko ljudi razgovarate? Ovo se odnosi i na dublje i površinije odnose. Kada govorimo o društvenoj integraciji ne misli se samo na jake i emotivne veze, već i na svakodnevicu i na neobavezne razgovore koje vodite sa prodavcima u radnji. Društvene interakcije su najvažniji faktor za dug i kvalitetan život“, zaključila je Suzan Pinker.

(Espreso/Krstarica)