OVOG JUGOSLOVENSKOG GLUMCA SE SVI SEĆAJU, A ONDA GA JE DROGA UNIŠTILA: Sad ga ni ROĐENA MAJKA NE BI PREPOZNALA

Nebojša Bakočević je bio frajer za kojim ludele žene tadašnje Jugoslavije i vesnik nove generacije zvezda srpskog glumišta, a onda je u jednom momentu nestao sa naše scene.

Dramski umetnik rođen je 15. februara 1965. godine u Beogradu, a glumom je počeo da se bavi još kao dečak, te je prvu filmsku ulogu dobio sa devet godina u drami Save Mrmka "Rekvijem za teškaša". Usledile su uloge u seriji "Đavolje merdevine" i filmu "Dečak i violina".

Glumio je Čikala u „Bošku Buhi“, te Trtu u seriji "Povratak otpisanih". Godine 1983. je upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a tri godine kasnije sa mladim kolegama snimio "Bal na vodi". Do kraja osamdesetih igrao je u još šest filmova, od kojih je najznačajniju ulogu ostvario u "Kako je propao rokenrol".

Opšte poznata jugoslovenska zvezda i nacionalni srcelomac postaje posle filma "Bal na vodi", romantično slatkaste antikomunističke filmske priče. Zanimljivo je da je mnoge opasne filmske scene snimao sam, bez kaskadera, jer nije želeo da gledaoci primete da to nije on. Na setu je uvek bio perfekcionista, što se videlo i na krajnjem proizvodu.

Od devojčica je bežao na Adu Bojanu, gde će se nakon nekog vremena u društvu Margite Stefanović prepustiti čarima heroina. Ubrzo će opijati odrediti njegovu karijeru, pa će uloga biti sve manje, a narkotika sve više. Počinju da stižu i prve vesti o njegovim izletima u beogradske kancelarije i otuđivanju imovine.

Tako je iz Kotora stigla vest o Bakočevićevom hapšenju zbog krađe kompjutera, što će mu doneti lošu reputaciju, pa će dugo godina osoblje u beogradskom SKC-u strahovati da će im svakog časa Bakoč upasti kroz prozor, kao što je jednom osumnjičen da je spajdermenskim metodama ušao preko krova šanka u SKC-u i poharao jednu od kancelarija.

Glumac Nebojša Bakočević je tih devedestih punio novinske stupce. Ali ne povodima kao tih davnih osamdesetih, kada je dominirao talentom i šarmom, a Beograđanke ga častile nezvaničnom titulom najvećeg zavodnika. Ko ga se možda i ne seća kao Čikala iz "Boška Buhe", sigurno je video neku reprizu kultnih ostvarenja domaće kinematografije, poput filmova "Bal na vodi", "Kako je propao rokenrol", "Dogodilo se na današnji dan", "Original falsifikata", "Crni bombarder".

Stigao je da se pojavi i u folk epopeji Dragane Mirković "Slatko od snova", a na pozorišnim daskama poslednji put smo ga videli u ulozi njegovog alter-ega, Sida Višuza, u predstavi "Zigi Stardast". I od tada - ništa.

Međutim, Bakočević se obreo u glavnim ulogama, ne filma i teatra, gde mu je mesto, već tabloidnih priča nedostojnih mladića koga su nekad svi već videli kao prvog Srbina u Holivudu. O svemu tome, mora se priznati hrabro, Nebojša Bakočević je pristao da govori za Kurir. I to je jedan od retkih intervjua koji je dao i to početkom 2000-ih, tačnije 2004. godine..

Pominje se priča o prebijanju i skinsima, kao i zlouptreba droge, a a Bakočević je ima odgovor i na to.

- Iskreno, meni ne treba taj publicitet. Prvi film sam snimio kad sam imao sedam godina i medijske priče su samo propratna stvar za ono što radim. Nisu me tukli, već sam dobio par udaraca. I nisu bili skinhedsi, nego ljudi koji pod pojmom "dobar provod" podrazumevaju da se napiju, izdrogiraju i nekog prebiju, pa su naleteli na mene.

Što se tiče drogiranja, to je stvarno smešno. Kad u Srbiji svako bude gledao svoja posla, biće nam mnogo bolje. To da li se drogiram je moja stvar. Čak sam i svom ocu Lazaru Bakočeviću dao mokraću na analizu. U rezultatima nije bilo ničega, tako da, ukoliko to nekoga zanima, imam i crno na belo. Čudna stvar mi se dešava u poslednje vreme... Otkad sam počeo da govorim istinu - niko mi ništa ne veruje - pričao je Bakoč.

Upitan da li ga i dalje prati glas da je švaler, glumac je odgovorio:

- To morate da pitate žene, ali moram da priznam da sam primetio da me vole, a ja njih obožavam. Kad sam 1983. upisao Akademiju, jedna od devojaka mi je rekla da sam glumu upisao zbog žena. Ima u tome istine. U životu me zanimaju isključivo dve stvari: hrana i žene. Za Oskara me zabole uvo.

- Vesele, lepe i pametne. Da bih se oženio, ona bi morala da se brine o meni, a ja o svemu ostalom. Još je davno Leonard Koen napisao da će žene jednog dana da preuzmu sve u svoje ruke, a muškarci će da se bave svojim detinjastim poslovima, kao što su umetnost, poezija... One i onako održavaju ovaj svet u životu - govorio je Bakoč 2004. godine.

Iščezao je sa filma posle sitne uloge u filmu "Nož" ali nikad iz ženskih misli. Prilično nepopularan zbog bizarnog ponašanja usled heroinske zavisnosti, budio je spasilački instinkt kod mnogih žena. Koliko je poznato, nijedna ga nije spasila od hazarderske ćudi. Njegova ljubavna priča sa balerinom Ašhen Ataljanc postala je urbana legenda Beograda, kao i ona sa glumicom Vladicom Milosavljević.

Od novog milenijuma, pojavljivao se sporadično i u epizodnim ulogama, 2002. Lavirint (TV serija), 2008. Vratiće se rode, 2012. Artiljero, a poslednju je odigrao u seriji “Pet”, koja se 2019. emitovala na RTS.

U nekoliko izjava koje je dao naveo je da se povukao zato što ne želi da bude estradna ličnost, već da živi u miru. Da li ćemo čuvenog Bakoča videti u još nekom ostvarenju je veliko pitanje na koje mnogi koji su ga obožavali željno čekaju odgovor.

(Espreso/Najžena)