NJIHOVA LJUBAVNA PRIČA JE NAJTRAGIČNIJA U CELOJ BIVŠOJ JUGOSLAVIJI: Potraga za SREĆNIM ŽIVOTOM odvela ih je u SMRT

Priča Srbina Boška Brkića i muslimanke Admire Ismić potresla je ceo region. Postala je simbol tragične ljubavi, ali i vernosti do smrti. Jedna velika ljubav u usponu ugašena je 18. maja 1993. godine snajperskim hicima na mostu u Sarajevu.

Mladi i zaljubljeni pripremali su venčanje, a nakon toga i odlazak iz nepodnošljive stvarnosti u kojoj je njhova ljubav bila nemoguća zbog različitih veroispovesti i nacionalnosti.

Tog kobnog dana rešili su da napuste ratom zahvaćeno Sarajevo i odu u neku obećanu zemlju gde bi nesmetano mogli da žive svoju ljubav.

Ovako je sve počelo

Upoznali su se na Sarajevskoj Olimpijadi, koja se nastavila i posle bombardovanja Sarajeva. Kada je počeo rat Boško je rešio da ostane - zbog nje, a Admira je rešila da pođe - zbog njega.

18. maja, dvoje mladih i zaljubljenih, zaputili su se ka naselju Grbavica, koje je tada bilo pod kontrolom Vojske Republike Srpske, u želji da se domognu slobode. Oboje su imali po 25 godina. Unapred je preko posrednika bilo dogovoreno da nijedna strana ne zapuca dok Boško i Admira budu prelazili preko mosta.

Plan je bio savršen, a lepa budućnost se smešila mladom zaljubljenom paru. Dok su, držeći se za ruke uz osmehe, prelazili Vrbanja most, snajperski hici obavili su se nad sarajevskim nebom i obrušili se na njih dvoje.

Prvo je pao Boško i njegov život se odmah ugasio, a sledeći metak pogodio je Amiru dva koraka od njega. Teško ranjena devojka uspela je poslednjim atomima snage da dođe do svoje ljubavi i priljubljena uz njega u zagrljaju ubrzo je izdahnula.

Tela nesrećnog para ležala su na Vrbanja mostu devet dana na "ničijoj zemlji", jer su međunarodne snage odbile da pomognu u uklanjanju tela, a nijedna zaraćena strana, nije smela da reaguje.

Vojska Republike Srpske je devetog dana sklonila tela.

Sahranjeni su u Lukavici, ali su im tela 1996. godine, po želji Admirinih roditelja, prebačena na groblje Lav u Sarajevu. Blagoslov za ovu akciju dala je i Boškova majka.

Postavlja se pitanje ko je kriv? Zar je to važno nakon ovako tragično ugašene ljubavi i smrti dva mlada života?

Majke i snajke:

(Espreso)