URADITE OVO SA ZEMLJIŠTEM I DINJA ĆE RODITI BOLJE NEGO IKAD: Plod će vam biti nikad BOLJI

Dinja je jednogodišnja biljka koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae pa bi se stoga trebala smatrati povrćem. Međutim, mnogi smatraju da je dinja voće. Cveta početkom leta, a bere se u jesen. Plod dinje je valjkastog oblika. Obično je dug 15-22 cm, a težak 1-2 kg. Ima jako lep miris i ukus. Tvrda kora može biti glatka, naborana ili mrežasta s režnjevima. Unutrašnji, jestivi deo najčešće je narandžaste ili svetlozelene boje, a šupljina je ispunjena semenkama. Stablo je visoko 2-3 m. Tamnozeleni listovi su po rubovima nazubljeni. Naizmenično su poređani na dugačkim peteljkama. Plod dinje sadrži 95% vode, 1% belančevina, 5,5% šećera, 1 g biljnih vlakana, limunsku kiselinu i eterično ulje. Od vitamina sadrži jako puno karotena , vitamin B i vitamin C, a od minerala bogata je kalijumom, fosforom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem, cinkom i bakrom.

Temperatura

Dinja ima velike zahteve prema toploti, pa tokom vegetacije temperature ne bi smele biti ispod 15 °C. Optimalne temperature za rast i razvoj su od 20-27 °C, a u periodu dozrevanja od 25-28 °C. Razvoju dinje pogoduje niža relativna vlažnost vazduha od 45-60 %.

Voda

Za rast i razvoj dinje potrebno je 300-400 m3 vode/ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida (smatra se da će plodovi biti slađi).

Zemljište

Dinja se gaji na lakim tipovima zemljišta, mrvičaste strukture, dobro dreniranim i pH vrednosti od 6-7,5. Koren dinje se razvija uglavnom na dubini od 35-40 cm, pa je potrebno prethodno zemljište pripremiti podrivačem.

Plodored

Za dinju, kao i lubenicu, dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali proizvođači se toga ne moraju striktno pridržavati.

Obrada zemljišta

Zemljište za gajenje treba imati najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac a pogoduje dobrom razvoju korenja i zdravom rastu biljke. Kako bi poboljšali rast biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno kultivirati.

Đubrenje

Za gajenje ove kulture potrebno je đubrenje obaviti stajskim đubrivom u količini oko 20 t/ha.

(Espreso/agroklub.rs)