OSOBE KOJE IMAJU PROBLEM SA OVIM NIKAKO NE BI SMELE DA JEDU SLANINU: Srbi je TAMANE a ne znaju da može biti ŠTETNA

Mnogi ljudi imaju odnos ljubavi i mržnje prema slanini. Oni vole ukus i hrskavost, ali su zabrinuti da bi sve to prerađeno meso i masnoća mogli biti štetni. Pa, mnogi mitovi u istoriji ishrane nisu izdržali test vremena. Hajde da saznamo da li je ideja da slanina nanosi štetu jedna od njih.

Kako se pravi slanina?

Postoje različite vrste slanine i konačni proizvod može varirati od proizvođača do proizvođača. Slanina se pravi od svinjskog mesa, mada se mogu naći i slični proizvodi poput ćureće slanine. Slanina obično prolazi kroz proces sušenja, tokom kojeg se meso natopi u rastvor soli, nitrata i ponekad šećera.

U većini slučajeva, slanina se nakon toga dimi. Sušenje i dimljenje su načini očuvanja mesa, ali ovi načini prerade doprinose i karakterističnom ukusu slanine i pomažu u očuvanju njene crvene boje. Dodavanje soli i nitrata čini meso nepovoljnim okruženjem za razvoj bakterija.

Kao rezultat toga, slanina ima mnogo duži rok trajanja od sveže svinjetine. Slanina je prerađeno meso, ali količina prerade i korišćeni sastojci variraju među proizvođačima.

Slanina sadrži mnogo masti

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina. Ovo je ista masna kiselina za koju se hvali maslinovo ulje i generalno se smatra „zdravim za srce“.

Tada oko 40% čini zasićene masti, praćene pristojnom količinom holesterola. Preostala mast u slanini je 40% zasićena i 10% polinezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani je bio zabrinutost u prošlosti, ali naučnici se sada slažu da ima manje efekte na nivo holesterola u vašoj krvi.

Nasuprot tome, zdravstveni efekti zasićenih masti su veoma kontroverzni. Mnogi zdravstveni radnici su uvereni da je visok unos zasićenih masti glavni uzrok srčanih bolesti. Iako visok unos zasićenih masti može povećati određene faktore rizika za srčana oboljenja, studije nisu uspele da otkriju bilo kakvu doslednu vezu između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Na kraju, zdravstveni efekti zasićenih masti mogu zavisiti od vrste zasićenih masti, konteksta ishrane i ukupnog načina života ljudi. Ne treba da brinete o velikom sadržaju masti u slanini, pogotovo zato što je tipična veličina porcije mala.

Meso je veoma hranljivo i slanina nije izuzetak.

Tipična porcija kuvane slanine od 3,5 unce (100 grama) sadrži:

37 grama visokokvalitetnih životinjskih proteina

Vitamini B1, B2, B3, B5, B6 i B12

89% RDA za selen 53% RDA za fosfor Pristojne količine minerala gvožđa, magnezijuma, cinka i kalijum.

Međutim, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u slanini nalaze se i u drugim, manje obrađenim svinjskim proizvodima.

Slanina je bogata soli

Pošto se u procesu sušenja koristi so, slanina ima prilično visok sadržaj soli. Konzumiranje hrane sa visokim sadržajem soli nije toliko dobro po želudac i bubrege. Prekomerni unos soli takođe može povećati krvni pritisak kod ljudi sa osetljivošću na so.

Iako je visok krvni pritisak dugoročno štetan, studije nisu otkrile konzistentnu povezanost između unosa soli i smrti usled srčanih bolest.

Ipak, ako imate visok krvni pritisak i sumnjate da ste osetljivi na so, razmislite o ograničavanju unosa slane hrane, uključujući slaninu.

Majke i snajke:

(Espreso/Healthline)