SVE VREME STE BILI U ZABLUDI I JELI VOĆE NA OVAJ NAČIN DA BI SMRŠALI: Prestanite da se ZAVARAVATE, to NIJE ISPRAVNO

Evo 5 najboljih mitova o najboljem vremenu za jelo voće, zajedno sa činjenicama.

Mit 1: Uvek jedite voće na prazan stomak

Ovo je jedan od najčešćih mitova o tome kada jesti voće. Mit tvrdi da jedenje voća uz obroke usporava varenje i uzrokuje da hrana sedi u stomaku i fermentira ili truli. Takođe se tvrdi da jedenje voća uz obroke izaziva gasove, nelagodnost i niz drugih nepovezanih simptoma.

Dok vlakna u voću mogu usporiti oslobađanje hrane iz vašeg stomaka, ostale tvrdnje su netačne. Voće može dovesti do sporijeg pražnjenja stomaka, ali ne uzrokuje da hrana ostane u stomaku beskonačno. Jedna studija je pokazala da su učesnici koji su konzumirali želiran pektin, vrstu vlakana u voću, imali sporiju brzinu pražnjenja želuca od oko 82 minuta, u poređenju sa oko 70 minuta kod onih koji nisu jeli pektin.

Iako je ova promena u brzini primetna, ona nikako ne usporava varenje dovoljno da izazove kvarenje hrane u stomaku. Pored toga, usporavanje pražnjenja stomaka je generalno dobra stvar. Može vam pomoći da se duže osećate siti. Ipak, čak i ako je voće prouzrokovalo da hrana stoji u vašem stomaku znatno duže nego obično, vaš stomak je posebno dizajniran da spreči rast bakterija, što je ono što uzrokuje fermentaciju i truljenje.

Kada hrana stigne u stomak, pomešana je sa želudačnom kiselinom, koja ima veoma nizak pH od oko jedan ili dva. Sadržaj vašeg želuca postaje toliko kiseo da većina mikroorganizama ne može da raste. Ovaj deo varenja se delimično dešava da bi pomogao ubijanju bakterija u vašoj hrani i sprečio rast mikroba.

Što se tiče ostalih ovih tvrdnji, jednako je pogrešno reći da je jedenje voća uz obroke uzrok nadimanja, dijareje i nelagodnosti. Nema dokaza koji podržavaju ideju da jedenje voća na prazan stomak utiče na dugovečnost, umor ili tamne krugove ispod očiju.

Mit 2: Jedenje voća pre ili posle obroka smanjuje njegovu hranljivu vrednost

Čini se da je ovaj mit produžetak mita broj 1. On tvrdi da morate jesti voće na prazan stomak da biste stekli sve njegove nutritivne prednosti. Prema ovom mitu, ako jedete voće neposredno pre ili posle obroka, hranljive materije će se nekako izgubiti.

Međutim, to nije tačno. Ljudsko telo je evoluiralo da bude što efikasnije kada je u pitanju izvlačenje hranljivih materija iz hrane. Kada jedete obrok, vaš stomak deluje kao rezervoar, oslobađajući samo male količine odjednom, tako da vaša creva mogu lako da ga svare. Takođe, tanko crevo je dizajnirano da apsorbuje što više hranljivih materija. Dužina je do 20 stopa (6 metara), sa preko 320 kvadratnih stopa (30 kvadratnih metara) apsorpcione površine.

Ovo ogromno apsorpciono područje znači da je dobijanje hranljivih materija iz voća (i ostatka obroka) lak posao za vaš probavni sistem, bez obzira da li voće jedete na prazan stomak ili uz obrok.

Mit 3: Ako imate dijabetes, trebalo bi da jedete voće 1-2 sata pre ili posle obroka

Ideja je da ljudi sa dijabetesom često imaju problema sa varenjem, a jedenje voća odvojeno od obroka nekako poboljšava varenje. Međutim, nijedan naučni dokaz ne ukazuje na to da konzumiranje voća samo po sebi poboljšava varenje.

Jedina razlika koju može napraviti je da ugljeni hidrati i šećer sadržani u voću mogu brže ući u krvotok, što je upravo ono što ljudi sa dijabetesom žele da izbegavaju. Umesto da jedete voće odvojeno, pokušajte da ga uparite sa obrokom ili užinom.

Jedenje voća uz hranu bogatu proteinima, vlaknima ili mastima može dovesti do toga da vaš stomak sporije otpušta hranu u tanko crevo. Prednost ovoga za nekoga sa dijabetesom je da se istovremeno apsorbuje manja količina šećera, što može dovesti do manjeg porasta ukupnog nivoa šećera u krvi.

Na primer, studije su pokazale da samo 7,5 grama rastvorljivih vlakana — koja se nalaze u voću — može smanjiti porast šećera u krvi nakon obroka za 25%. Važna je i vrsta voća koje jedete.

Za osobe sa dijabetesom potražite voće sa niskim glikemijskim indeksom, koje će vam sporije podići šećer u krvi. Ovo uključuje većinu voća osim dinje, ananasa i suvog voća.

Ipak, neki ljudi sa dijabetesom zaista imaju probleme sa varenjem. Najčešći problem se zove gastropareza. To se dešava kada se stomak prazni sporije nego što je normalno ili se uopšte ne prazni. Iako neke promene u ishrani mogu pomoći kod gastropareze, jedenje voća na prazan stomak nije jedna od njih.

Mit 4: Najbolje doba dana za jelo voće je jutro

Nema logike iza ove ideje, a takođe nema ni dokaza koji bi to podržali. Neki onlajn izvori tvrde da konzumiranje hrane sa visokim sadržajem šećera, kao što je voće, podiže nivo šećera u krvi i „probuđuje“ vaš probavni sistem.

U stvari, svaka hrana koja sadrži ugljene hidrate privremeno će povećati vaš šećer u krvi dok se glukoza apsorbuje, bez obzira na doba dana. Međutim, osim što vašem telu obezbeđuje energiju i druge hranljive materije, ovo nema posebne koristi.

Nema potrebe da „probudite“ svoj sistem za varenje, jer je uvek spreman da krene u akciju onog trenutka kada vam hrana dotakne jezik, bez obzira koliko je sati. I dok jedenje obroka bogatog ugljenim hidratima može privremeno da dovede do toga da vaše telo koristi ugljene hidrate kao gorivo, to ne menja ukupnu brzinu vašeg metabolizma. Istina je da je voće zdravo u svako doba dana.

Mit 5: Ne bi trebalo da jedete voće posle 14:00

Mit broj 5 je sličan mitu broj 4, koji tvrdi da treba izbegavati voće posle 14 časova. Čini se da je ovo pravilo nastalo kao deo „17-dnevne dijete“. Ideja je da jedenje voća (ili bilo kojih ugljenih hidrata) posle 14 časova podiže šećer u krvi, koji vaše telo nema vremena da se stabilizuje pre spavanja, što dovodi do povećanja telesne težine.

Međutim, nema razloga da se veruje da će voće izazvati visok šećer u krvi u popodnevnim satima. Bilo koja hrana koja sadrži ugljene hidrate će podići nivo šećera u krvi dok se glukoza apsorbuje. Ipak, nema dokaza da će vam šećer u krvi biti povećan posle 14 časova. nego u bilo koje drugo doba dana. I dok vaša tolerancija na ugljene hidrate može da varira tokom dana, ove promene su male i ne menjaju vašu ukupnu brzinu metabolizma.

Takođe nema dokaza da će jedenje voća u popodnevnim satima dovesti do povećanja telesne težine. Vaše telo ne prelazi jednostavno sa sagorevanja kalorija na skladištenje u obliku masti kada odete na spavanje. Brzina vašeg metabolizma ima tendenciju da se smanjuje dok zaspite, ali i dalje sagorevate dosta kalorija da biste održali svoje telo da radi.

Mnogi faktori određuju da li se kalorije sagorevaju za energiju ili skladište kao mast, ali izbegavanje voća nakon određenog doba dana nije jedan od njih. Nema dokaza da izbegavanje voća u popodnevnim časovima takođe dovodi do povećanja telesne težine.

U stvari, ako želite da izgubite ili održite svoju težinu, istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu puno voća i povrća tokom dana imaju tendenciju da teže manje i da je manja verovatnoća da će dobiti na težin. Na primer, jedan pregled 17 studija otkrio je da su ljudi koji su imali najveći unos voća imali do 17% smanjenje rizika od gojaznosti.

Jedenje puno voća i povrća je odličan način da dobijete hranljive materije koje su vam potrebne. Štaviše, ako izbegavate voće popodne i pre spavanja, eliminišete zdravu, celovitu hranu za užinu ili desert.

Majke i snajke:

(Espreso/Healthline)