ZAŠTO BAŠ NJEGOVO IME NOSI PSIHIJATRIJSKA BOLNICA? Mnogi Beograđani NE ZNAJU ni ko je bio Dr Laza Lazarević

Njegova najpoznatija dela su ona koja se nalaze u čitankama: "Prvi put s ocem na jutrenje" i "Sve će to narod pozlatiti". Međutim, pisanje književnih dela nije bila njegova primarna ambicija.

Možda ste se nekad zapitali zašto klinika za psihijatrijske bolesti nosi baš njegovo ime.

Naime, Laza Lazarević je bio prvenstveno lekar kliničar i naučnik, koji je publikovao stručne i naučne radove iz više medicinskih oblasti: oftalmologije, hirurgije, ginekologije, infektologije, bakteriologije, a najznačajnije iz oblasti neurologije.

"Epitet naučnika stekao je opisom znaka za pouzdanu dijagnozu lezije nervus-a ishiadicus-a i zaslužio eponim u svetskoj literaturi jer je prvi utvrdio da se bol javlјa zbog istezanja nervus-a ishiadicus-a a ne zbog pritiska mišića na nerv kako se mislilo do tada, a i posle njegovog opisa", navodi se na sajtu klinike, gde je ukazano na nedovoljnu pažnju koju je javnost pridala njegovim radovima u toj oblasti.

"Dr Lazi K. Lazareviću se spori da nije pisao i radio u oblasti psihijatrije, što apsolutno nije tačno. Srbija je 1861. godine odlukom knjaza Mihaila Obrenovića dobila prvu psihijatrijsku bolnicu „Dom za s uma sišavše“ u Doktorovoj kuli, privatnoj kući, podignutoj 1824. godine, a građevina u očuvanom stanju i danas pripada Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza K. Lazarević“. U toj zgradi je 1881. godine ustanovlјena „Bolnica za duševne bolesti“. Bolesnici s mentalnim poremećajima primani su na lečenje po nalogu suda, što je neretko bila praksa i u naprednijim zemlјama Evrope i Zapada. U arhivi i dokumentaciji bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u periodu od 1880. do 1887. godine čuva se 156 istorija bolesti u koje su unete „lekarske svedodžbe“, a 50 je svojom rukom pisao i potpisao dr Laza K. Lazarević. On je u navedenom periodu opservirao gotovo trećinu hospitalizovanih duševnih bolesnika ondašnje cele Srbije."

Celu priču još fascinantnijom čini podatak da je Laza Lazarević živeo samo 40 godina. Srpsku književnost zadužio je sa samo devet pripovedaka koje je objavio u životu, dok ih je osam ostalo nedovršeno. Njegova medicinska karijera trajala je samo 11 godina, što je bilo dovoljno da ostavi neizbrisiv trag.

(Espreso/Noizz)