TRI KLJUČNA SIGNALA ZA PREPOZNAVANJE LAŽLJIVACA: Uvek ćete znati sa kim razgovarate, samo posmatrajte

Procenjuje se da prosečna osoba laže 30 puta dnevno. Većini to dolazi lako i prirodno. Ali ako želite da sprečite da vas iskorišćavaju, možete da naučite da otkrivate laži.

Postoje tri pravila za hvatanje lažljivca - naterajte ih da govore - slušajte njihova osećanja - "zaokupirajte" ih.

Lagali ste u nekom trenutku prošle nedelje. Možda čak i danas, ali kakva je laž to bila - je li to bila jedna od onih malih laži, poput "Oh, dobro sam", kada ste zapravo neispavani, patite od pulsirajuće glavobolje i njišete se u uzburkanom moru napetosti, je li to bela laž koja spasava vezu, poput "Ti si jedina osoba koju smatram privlačnom" ili je to nešto mnoho veće - zločin, neverstvo, izdaja ili gadna tajna...

Laganje nije jednostavno. Lažite previše i niko vam neće verovati. Lažite premalo i ismevaće vas i možda vas čak izbegavati, etiketirajući vas kao društveno neprikladne.

Zadata pozicija svima je verovati onome što drugi kažu. Nekako uvek pretpostavljate da drugi govore istinu. Dakle, laganje se mora koristiti pažljivo i štedljivo.

Ako je život računarska igrica, onda je laž šifra za varanje

Lažete kako biste napredovali u životu i stekli prednost nad drugima. Na primer, laganje o neverstvu održava porodicu na okupu i izbegava taj neuredan, skup razvod. "Preuveličavanje" vaših kvalifikacija donosi vam mnogo bolje plaćen posao.

Reći da ste pročitali "Rat i mir", a gledali ste samo TV adaptaciju, zvučite inteligentno, obrazovano i odlučno. Uz takve prednosti, nije čudo da laganje dolazi lako i prirodno. Deca od dve godine će lagati, a do osme godine 80 odsto dece će lagati ako mogu da se izvuku s time.

Jedna studija pokazuje da većina laže barem jednom u desetominutnom razgovoru. To znači da većina dnevno izbaci oko 30 laži.

Ako je laganje način na koji dolazite do vrha i iskorišćavate jedni druge, isplati se znati uočiti lažljivca.

3 pravila za hvatanje lažova

Pre nekoliko godina izašao je istraživački rad koji je ispitivao različite tehnike korišćene u "ispitivanju zatvorenika visoke vrednosti" - u osnovi, kako ispitati negativce kakve možete videti u filmu. Na temelju ovog istraživanja mogu se sažeti tri pravila za hvatanje lažljivca.

1. Neka pričaju

Izvan advokatskih i policijskih soba za ispitivanje većina će odgovoriti na vaša pitanja. Retko ćete prijateljima ili porodici odgovoriti sa "bez komentara". Dok istinoljubivi imaju tendenciju da govore i otkrivaju više, lažljivci su često neodlučni ili nesposobni to da učine jer ne mogu da se oslone na stvarna sećanja, nedostaje im mašte da izmisle detaljnu, uverljivu priču ili se boje da će se odati.

Ono što je studija otkrila jeste da dopuštanje nekome da govori otkriva prevaranta da mnogo bolje od "metode optuživanja" - u stilu "Znam da si ti to učinio". Dakle, ako želite da uočite lažljivca, budite dobar slušatelj. Postavljajte pitanja. Neka pričaju. Ali, ako stvarno želite da uočite jednog, morate postavljati nepredviđena pitanja.

Lažljivac, posebno iskusan, ima spreman scenario. Imaju gotovu pređu i oni će je presti. Kako biste to sprečili, trebalo bi da pitate o manje relevantnim aspektima situacije. Ako su bili u restoranu, koje su boje bile stolice, ako su bili kod prijatelja, u kojoj su spavaćoj sobi spavali, kako je to izgledalo...

2. Slušajte njihova osećanja, ili nedostatak istih

U literaturi o ispitivanju postoji ideja koja se zove "praćenje stvarnosti". To se odnosi na proces kojim pojedinac pripisuje sećanje stvarnom iskustvu ili mašti. U biti, traži da razmotrite kako čuvate sećanja u poređenju s načinom na koji čuvate fikcije.

Jedan ključni uvid je da kada se prisećate pravog sećanja, pozivate se na senzorne detalje - kako su stvari izgledale, mirisale, itd. - kao i na to kako ste se osećali u vezi s određenim događajem.

S druge strane, kada razglabate izmišljeni narativ, često koristite "kognitivne operacije", koje su mnogo logičnije i stvarnije. Na primer, pretpostavite da govorite o pešačenju kući iz bioskopa. Ako je to pravo sećanje, ono će se verovatno fokusirati na zvuk autobusa koji prska po bari ili na vašu mrzovoljnost što ste mokri.

Ako je reč o neistini, vaša priča će verovatnije biti u obliku "... padala je kiša, pa sam sigurno imao kišobran..." Oni koji govore istinu imaju tendenciju uključivanja osećajnih opisa - lažljivci ne.

3. Zaposlite ih

"Model kognitivnog opterećenja" smatra da je laganje višestruko opterećujuće i zbog toga teško. Lažljivci moraju da planiraju ono što govore, ne zaborave da odigraju ulogu i potisnu istinu. Ideja je da ako želite da uočite lažljivca, treba da otežate njegovo laganje.

Da biste to učinili, dajte im druge zadatke dok pričaju svoju priču. Ako im je mozak previše zauzet radeći druge stvari, neće imati dovoljno mentalnih resursa za laganje - ili, barem, za uverljivo laganje.

Stoga, ako sumnjate da vas partner vara, postavljajte mu pitanja dok vozi. Ako mislite da neko izmišlja alibi, naterajte ga da prepriča priču unazad - što je puno teže, kognitivno.

Istina je da su mnogi dobri u laganju, a posledica toga je i da su dobri u prepoznavanju da neko laže. Postoji mala vojska mikrogestikulacija, pauza, izraza i tako dalje na koje smo svi navikli, a ova tri pravila mogu poboljšati sposobnost otkrivanja laži, donosi Bigthink.

(Espreso/24sata.hr)