NA ĐURĐEVDAN SVE ŽENE MORAJU DA URADE JEDNU STVAR: Od sutrašnjeg dana vam zavisi OSTATAK ŽIVOTA

Pravoslavni vernici 6. maja proslavljaju Đurđevdan, praznik posvećen Svetom Đorđu. Za ovaj dan se vezuju razni običaji, posebno oni koji su povezani sa cvećem, prirodom, pa i sam praznik se nekada uzimao kao granica između zime i leta.

Većina starih običaja na Đurđevdan odnosila su se na zdravlje, plodnost, ljubav, sreću, venčanja... Jedan od običaja za Đurđevdan jeste kićenje kapije cvetnim vencima.

U nekim mestima u Srbiji običaj je da se na Đurđevdan odlazi u prirodu, pravi piknik sa jelom, pićem i muzikom, Slavi se do podne, a stari obred jeste da se mladi opašu vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite zdravcem da budu zdravi kao zdravac, koprivom, da kopriva opeče bolest i selenom da im duša miriše kao selen.

Jedan od običaja jeste kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom koja se priprema sa cvećem, smatralo se da umivanje u ovoj vodi simbolično privlači radost i zdravlje tokom cele godine. Još jedan simboličan običaj jeste branje biljke kukurek za koju se veruje da privlači blagostanje. Nekada se ova biljka stavljala na životinje, stoku, kako bi sve bilo napredno, a u moderno vreme se praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva.

Pored svih zanimljivih starih rituala, na Đurđevdan je važno pronaći mir i radost u srcu, pročitati molitvu i činiti dobra dela. U Srbiji mnoge porodice proslavljaju Đurđevdan kao krsnu slavu.

Đurđevdanski uranak

U nekim krajevima Srbije, odlazi se na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće. Veselje često traje i do podne. Mladi se na urancima opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite se zdravcem da budu zdravi i koprivom, koja treba da opeče bolest i selenom da bi im duša mirisala.

Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.

Magijski lov na muškarce

Magijom su se bavile devojke pred udaju. Taj, takozvani, magijski lov na muškarce, zavisio je od mesta do mesta. Ponegde su brale pomamnik, da bi se momci za njima pomamili i "navalu" da bi muškarcima bile draže.

Ritual za bogatstvo

Čudesnu moć ima i struk kukureka ubran na Biljni petak - petak uoči Đurđevdana, ali na mesto odakle je iščupan obavezno treba staviti parče hleba.

Venac od tog kukureka nekada se stavljao ovcama oko vrata, ali se danas praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva.

Tokom večeri, treba ponovo otići na mesto gde je ubrana ova čudesna biljka, zapaliti vatru i čekati ponoć. Tada se, tvrde oni koji su tome prisustvovali, na nebu pojavi kratka blješteća svetlost koja svakoga ko je vidi ubrzo učini bogatim.

Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje, dren, zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, kao i čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa.

To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana"... Svaki prema svojim potrebama i željama.

Idealan za skidanje uroka

Đurđevdan je idealan za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu najčešće se izvodi "ritualno umivanje": oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.

Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe skinuli čini, uz misao da dobro pobeđuje zlo.

Takođe, uoči slave, ispred kuće treba ostaviti dva-tri stručka omana, pa ih, kad se narose, uneti u sobu i okačiti da se suše. Osušena biljka kasnije se koristi prilikom izvođenja raznih ljubavnih rituala, a veruje se i da čudesnu moć ima i bosiljak koji je u noći pred Đurđevdan pokupio rosu.

Devojka da protrči kroz svinjac

Zabeležen je i običaj da devojka na Đurđevdan protrči kroz svinjac s namerom da uplaši svinje. Verovalo se da će momci, poput svinja, tada trčati oko nje i za njom.

Na Đurđevdan ne valja spavati, jer se veruje da će to doneti glavobolju, a ako je neko ipak utonuo u san, onda na Markovdan treba da spava na istom mestu.

Majke i snajke:

(Espreso/Srbija danas)