PSIHOLOG OTKRIO RAZLIKU IZMEĐU SOCIOPATE I PSIHOPATE: Evo ko je skloniji NASILNOM ponašanju

Dečak koji je odgovoran za ubistvo osmoro dece u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", prema nekim informacijama, kada se predao policiji, na pitanje službenog lica zašto je to učinio, kratko je odgovorio: "Ja sam psihopata". Verovatno ste često imali priliku da čujete izraze "sociopata" ili "psihopata", ali da li znate šta tačno predstavljaju i koja je razlika između njih?

U popularnoj kulturi, obe reči se često koriste da upute na nekoga ko izgleda da ne brine šta je ispravno ili pogrešno, nekoga ko je sklon da manipuliše drugima ili mu je teško da razume osećanja drugih ljudi.

Međutim, nećete naći definicije ni jednog ni drugog u najnovijoj verziji zvaničnog priručnika za mentalno zdravlje. Lekari zvanično ne dijagnostikuju ljude kao psihopate ili sociopate, već umesto toga koriste drugačiji termin: antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD).

Ipak, neki stručnjaci koriste izraz "psihopatija" da opišu određena ponašanja koja mogu biti deo ASPD-a, dok "sociopatija“ znači isto što i ASPD, zapravo to je bio zvaničan naziv nekadašnjeg antisocijalnog poremeđaja ličnosti.

Šta je antisocijalni poremećaj ličnosti?

Ako osoba ima ASPD, može da se ponaša na načine koji su u suprotnosti sa društveno prihvatljivim standardima, da krše zakone i da osećaju malo ili nimalo krivice kada urade nešto pogrešno. Ovo stanje se obično razvija u detinjstvu, ali ne može da se dobije dijagnoza sve dok osoba ne navrši 18 godina ili više.

Lekari dijagnostikuju decu koja imaju antisocijalne probleme sa poremećajem ponašanja.

Ako imate ovaj poremećaj ličnosti, mogli biste da radite stvari kao što su:

Lažete ili varate druge radi lične koristi

Činite zločine

Zanemarujete pravila ili bezbednost drugih

Delujete impulsivno ili agresivno

Ponašate se hladno prema drugima

Lažete i o velikim i malim stvarima

Imate malo, ako ih imate uopšte, bliskih veza

Imate probleme sa zadržavanjem posla ili obavljanjem školskih zadataka

Preuzmi nepotrebne rizike

Šta je psihopatija?

Psihopatija nije dijagnoza već skup osobina. Oko 25 do 30 odsto ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti takođe ima i psihopatiju.

Da bi videli da li neko ima psihopatiju, obučeni zdravstveni radnik će obično koristiti nešto što se zove "Revidirana kontrolna lista za psihopatiju", kako prenosi Web MD. To je lista od 20 karakteristika, osobina koje se obično povezuju sa psihopatijom:

Neiskreni šarm

Lako se dosađuje

Kompulzivno laganje

Manipulacija drugima

Bez kajanja ili krivice

Izostanak emocionalnih reakcija

Okrutnost bez osećaja krivice zbog toga

Iskorištavanje drugih

Problemi u ponašanju koji počinju u detinjstvu

Neprihvatanje odgovornosti

Mnogi seksualni odnosi

Ljudi sa psihopatijom čine oko svega jedan odsto opšte populacije, ali čak od 15 do 25 odsto ljudi koji su već u zatvorima u SAD. Istraživanja pokazuju da je kod onih sa psihopatijom od 15 do 25 puta veća verovatnoća da će prekršiti zakon i završiti u zatvoru od drugih.

Koja je razlika između sociopatije i psihopatije?

Ako osoba ima ASPD, ili sociopatiju, verovatno zna da radi nešto pogrešno kada uradi nešto pogrešno. Ima malo empatije prema drugima, što znači da joj je teško da vidi stvari iz perspektive nekog drugog ili da razume kako se oni osećaju. Dakle, iako možda zna da je nešto što radi štetno ili neetično, to nije dovoljno da je spreči da to uradi.

Sa druge strane, neki stručnjaci misle da ljudima sa psihopatijom asolutno nedostaje osećaj empatije ili morala. U poređenju sa nekim sa ASPD-om koji nema psihopatiju, možda će osećati manje poštovanja prema drugima. Drugi misle da je takvim osobama mnogo teže da predvide kada će njihove akcije dovesti do štetnih posledica.

Da li su ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti nasilni?

Svako može da povredi drugu osobu. To uključuje i ljude sa antisocijalnim poremećajem ličnosti. Ali samo zato što ima ASPD ne znači da je i nasilan. Međutim, ako neko ima psihopatiju, možda će biti skloniji agresiji i nasilnom ponašanju tokom svog života.

Neka istraživanja su pokazala da oko 90 odsto ljudi koji su pušteni iz zatvora i koji su dostigli visoke osobine psihopatije takođe su počinili i nasilni zločin u narednih 20 godina. Samo 40 odsto onih koji su imali nizak rezultat u psihopatiji uradilo je isto. Ljudi sa psihopatijom su odgovorni za smrt više od 50 odsto policajaca koji su umrli na dužnosti.

Impulsivnost i reaktivnost

Kada neko ima ASPD, čak i ako nema psihopatiju, veća je verovatnoća da će biti impulsivno agresivni. To znači da nema mnogo kontrole nad svojim ponašanjem kada su mu emocije na visokom nivou. Verovatno nisu baš dobri i u planiranju budućnosti.

Ali ako osoba, pak, ima psihopatiju, verovatno ima dobru kontrolu nad svojim mislima i sklona je da planirate sve agresivne postupke. Studije pokazuju da verovatno imaju i nizak nivo anksioznosti. Takođe verovatno ne reaguju toliko na stres ili kaznu, što znači da imaju ono što se zove niska reaktivnost.

Šta uzrokuje ASPD?

Nejasno je zašto neki ljudi imaju antisocijalni poremećaj ličnosti ili psihopatiju. Verovatno je da mnoge stvari igraju ulogu, kao što su:

Mozak (studije pokazuju da ljudi sa ASPD-om mogu imati razlike u moždanim krugovima koji kontrolišu ponašanje. Istraživanja takođe pokazuju da su pojedini delovi mozga ljudi sa psihopatijom manji. To uključuje oblasti koje kontrolišu empatiju, moralno donošenje odluka, krivicu i sramotu.

Genetika (veća je verovatnoća da ćete dobiti ovaj poremećaj ako ga ima neko u vašoj porodici, kao što je roditelj

Pol (antisocijalni poremećaj ličnosti i psihopatija mogu se desiti svakome, ali izgleda da su mnogo verovatniji kod muškaraca. Smatra se da je ASPD tri puta češći kod muškaraca nego kod žena. Ali većina istraživanja o ASPD-u fokusirana je na muškarce, a kod žena stanje može biti nedovoljno dijagnostikovano.)

Vaspitanje (zanemarivanje, zlostavljanje ili nestabilan porodični život tokom detinjstva povećavaju rizik od ASPD).

Razlike u mozgu u psihopatiji

Istraživanja sugerišu da kada imate psihopatiju, vaš mozak može da ima i fizičke razlike zbog kojih vam je teško da se identifikujete sa tuđom nevoljom.

Jedna studija je uporedila MRI mozga ljudi sa psihopatijom sa onima bez psihopatskih osobina. Pokazalo se da ljudi sa psihopatijom imaju manje veza između delova mozga uključenih u osećanja poput krivice ili empatije i onih koji su odgovorni za strah i anksioznost.

Druga istraživanja koja koriste snimanje mozga sugerišu da, kada imate psihopatiju, razlike u načinu na koji je vaš mozak ožičen podstiču vas da cenite trenutne nagrade dok ignorišete moguće posledice.

Reč stručnjaka

- Što se tiče razlike izmešu sociopatije i psihopatije, postoje različiti pristupi u klasifikaciji, ali ono što je uobičajeno i što se smatra jeste da su to osobe kojima je zajedničko da imaju poremećaj ličnosti koji se karakteriše nedostatkom empatije, nedostakom osećaja krivice i niskim pragom za nasilno, agresivno ponašanje - objašnjava za Telegraf.rs psiholog Radmila Grujičić i dodaje:

- Postoje razlike u vezi termina. Za sociopate se obično kaže da razvijaju poremećaj uglavnom kao rezultat nekih traumatskih iskustava u detinjstvu ili adolescenciji, a za psihopatiju se uglavnom smatra da su uzroci ili urođeni, genetski koji izazivaju taj poremećaj ličnosti.

Od razlika dr Grujičić izdvaja i to da se za psihopate smatra da su više eksterne od sociopata.

- Na primer, psihopate su hladne, bez emocija, skloniji su da planiraju i izvode neke nasilne zločine, dok se za sociopate vezuje više impulsivno, agresivno ponašanje i da su skloni konfliktu, zbog čega imaju probleme sa zakonom. Oba termina se često koriste, ali zapravo nisu zvanični dijagnostički termini po klasifikaciji poremećaja - zaključuje Grujičićeva.

Lečenje antisocijalnog poremećaja ličnosti

Antisocijalni poremećaj ličnosti je teško lečiti. To je delimično zato što ljudi koji ga imaju često ne misle da im treba pomoć. Ali određeni simptomi se mogu pojaviti u detinjstvu. Kada se to dogodi, ako roditelji dobiju pomoć za svoje dete, stanje će se možda poboljšati.

Nema dovoljno dokaza da se zna koliko dobro bilo koja vrsta lečenja funkcioniše za odrasle sa ASPD. Ali ako je neko sa ovim stanjem voljan da dobije pomoć, njegov lekar može da pokuša terapiju razgovorom kako bi rešio probleme sa besom ili druge probleme mentalnog zdravlja. Lekovi mogu da pomognu kod problema u ponašanju kao što su agresija ili depresija. Ali lekovi ne mogu da izleče antisocijalni poremećaj ličnosti ili psihopatiju.

Ako mislite da imate ovo stanje, pronađite grupu za podršku ili se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje. Zatražite od svog doktora uput za nekoga ko ima iskustva u lečenju ljudi sa poremećajima ličnosti.

(Espreso/telegraf/Marija M. Zarić)