ZBOG OVE GREŠKE KOJU PRAVIMO, KROFNE POSTAJU ŽILAVE I LIČE NA UŠTIPKE: Samo ste trošili vreme

U nedostatku vremena, današnje domaćice neretko pribegavaju instant rešenjima prilikom pravljenja krofni, zbog čega im ovaj kolač od testa ne izgleda onako kako su zamislile.

Tako se događa da testo ili ne naraste dovoljno i liči na uštipke, ili upije višak ulja ili, pak, krofne iznutra budu žilave.

Da vam se to ne bi desilo, pridržavajte se starinskih pravila koja su poštovale naše bake.

1. Kvasac, a ne prašak za pecivo

Prave krofne moraju da sadrže kvasac. Istina je da i uz prašak za pecivo testo može da naraste, ali krofna nikada neće biti onako vazdušasta kad je „pocepate“ ako u testo umesto kvasca stavite prašak za pecivo.

2. Testo mora da se udvostruči

Kad rešite da pravite krofne, odvojite dovoljno vremena za ovaj poduhvat. Nemojte brzati i vaditi krofne ako testo nije udvostručilo svoju zapreminu – u suprotnom, krofne će biti žilave.

Krofne „traže“ vreme, posvećenost, a neretko i snagu. Kad jednom zamesite testo i dobro ga izradite rukama ili velikom varjačom, ostavite ga da odstoji na toplom mestu da uskisne.

Tek kad primetite da se količina testa udvostručila, možete da ga premesite – samo tako će se na ispečenim krofnama pojaviti onaj čuveni beli „venac“.

3. Prava temperatura i prava količina masnoće

Krofne moraju da plivaju u vrućoj masti ili ulju; ukoliko štedite na masnoći u kojoj ćete pržiti krofne, opet ćete dobiti uštipke umesto vazdušastog testa.

Idealna temperatura za prženje krofni je između 180 i 190 stepeni. Ukoliko nemate kuhinjski termometar, poslužite se starim trikom – u zagrejanu masnoću sipajte prstohvat brašna. Ako brašno odmah počne da cvrči, temperatura je adekvatna.

Niža temperatura čini da krofne upiju višak masnoće, pa će testo biti teško, dok će viša temperatura učiniti da krofne spolja zagore a unutra ostanu „žive“.

Svaku krofnu obavezno stavite na papirni ubrus koji će upiti višak masnoće.

(Espreso)