OVO NE VALJA DA RADITE ZA VELIKI PETAK: Naši stari su govorili da to DONOSI NESREĆU, vernici dobro poslušajte

Veliki petak ili Strasni petak je hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.

Tog dana se Crkva seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću – od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, pa sve do momenta kada je skinut sa krsta i položen u grob koji su čuvali vojnici kako bi sprečili da neko ukrade telo.

Zbog toga je reč o najtužnijem hrišćanskom prazniku. Tada se strogo posti, ne peva se, ne veseli se, a do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.

Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simbolizuje Hritov grob Hristov, ispred oltara. U nekim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju ako se u tom trenutku pomole Bogu i pomisle neku lepu želju, ona će im se sigurno ostvariti.

Na taj dan ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu – ne valja se! Ovaj dan se naziva i “Raspeti petak”, pa se veruje da danas ne valja dirati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”. Zbog toga danas obućari i krojači ne rade.

U nekim delovima Srbije veruje se da tada veštice bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta. Slično, veruje se da će devojke koje na današnji dan uzberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati onoga ko im je suđen.

Jedine koje danas vredno rade su domaćice! One već uveliko farbaju jaja, a kako napraviti ono najlepše, tajna je koju svaka ljubomorno čuva.

I bilo da verujete u narodne priče ili ne, i vi bi danas trebalo da obojite bar jedno jaje. Neće vam biti potrebno mnogo vremena, sigurno će vam biti zabavno, a i narod kaže – valja se!

(Espreso)