OVOM VODOM SE SVI NALIVAMO, A MOŽE DA NAS KOŠTA ZDRAVLJA: Doktorka otkrila koliko je OPASNA ZA SRCE

Doktorka Bašić govorila je za Mondo o štetnosti pojedine hrane i napitaka po zdravlje srca, ali i celokupnog organizma.

Bolesti srca predstavljaju prvi uzrok smrti u našoj zemlji, a poznato je da ishrana uveliko utiče na zdravlje srčanog mišića i doprinosi održavanju zdravlja krvnih sudova i normalnog krvnog pritiska. Pravilnom ishranom osiguravamo dugovečnost, ali kada su u pitanju namirnice koje bi trebalo da eliminišemo iz ishrane, na tom polju postoje mnoge zablude.

Ključ pravilne ishrane nije da zabranimo sebi „nepoželjnu“ hranu, već da budemo umreni u njenoj konzumaciji i, na prvom mestu, vodimo računa o poreklu i sastavu namirnica koje unosimo u organizam.

Crveno meso nije štetno

Jedna od glavnih zabluda jeste da je meso štetno po zdravlje srca, pogotovo crveno meso, koje sve više ljudi greškom izbacuje iz ishrane.

"Meso nije nezdravo po srce, niti su to mesne prerađevine. Kada govorimo o štetnosti, govorimo o dodavanju aditiva u mesne prerađevine i obradi mesa na visokim temperaturama, a bitno je takođe poreklo mesa koje konzumiramo, baš kao i poreklo svih drugih namirnica, pa i povrća”, objašnjava kardiolog i specijalista interne medicine dr Snežana Bašić za MONDO i naglašava da zapravo ne postoji hrana koja je loša po srce jer je sva hrana koju unosimo u umerenoj količini i odgovarajućeg je porekla, odnosno dobrog sastava, korisna za organizam.

“Naš organizam uzima iz hrane sve što mu je potrebno, konkretno iz mesa proteine i masti. Sama hrana neće uticati na organizam, ali štetni sastojci koji se u njoj nalaze hoće. Nisam protivnik konzumiranja mesa, pogotovo crvenog mesa, ali i starijih mesa kao što su svinjetina i govedina koja ne sadrže hormone. Takva mesa su ljudskom organizmu i te kako potrebna, dok je od mladog mesa, najbolja jagnetina i jaretina”, navodi doktorka Bašić.

S druge strane, doktorka ističe da je protivnik piletine u ishrani, ne samo zbog srca nego zbog imuniteta.

“Danas je piletina genetski modifikovan organizam koji ne nastaje prirodnom selekcijom. Piletina se tovi i mahom je genetski modifikovana da ima velike grudi, nesrazmerne u odnosu na batike. Ranije je kod pileta bio najveći batak i karabatak, sada je to belo meso. Reč je o potpuno izmenjenoj namirnici koju, nažalost, u najvećem procentu konzumiraju deca koja zbog toga ranije ulaze u pubertet”, kaže dr Bašić za naš portal. Dodaje da je naš glavni problem genetski modifikovana hrana koju smo zabranili, ali da na tržištu uprkos tome imamo mnogo GMO hrane, od mleka za bebe, čokolade do GMO soje koja se može naći u velikom broju namirnica.

Objašnjava da promene na krvnim sudovima i upalni procesi nastaju upravo usled hormonalnog disbalansa i hormonalnih promena do kojih dolazi ako konzumiramo genetski modifikovane namirnice.

“Svaki hormon u višku jeste toksin, stoga ukoliko hormone unosite hranom, nanećete štetu vašim krvnim sudovima”, jasna je doktorka koja naglašava da su bitni i faktori sredine koji utiču na kvalitet hrane koju unosimo, u koje spade aerozagađenje.

Gazirana voda nije zdrava

Kada su u pitanju pića koja ugrožavaju zdravlje srca, Bašić napominje da su sva gazirana pića loša za srce, svakako i velike količine alkohola.

“Male količine alkohola koje podrazumevaju jednu do dve čašice alkoholnog pića deluju dobro na organizam i stimulišu cirkulaciju. Međutim, alkohol ima toksični efekat na srčani mišić ako se uzima u prekomernoj količini”, navodi naša sagovornica.

Njen savet je da unosimo prirodni koenzim Q10 koji je za zdravlje srca najbolji jer daje kiseonik mitohondrijama, ćelijskim organelama u mišićima, odnosno omogućava da se srčani mišić na taj način hrani.

Prema rečima doktorke, jako je štetna i gazirana voda koju naši građani konzumiraju u velikoj meri, a koja kiseli organizam.

“Ugljen dioksid iz gazirane vode je jako štetan. Sve vrste gaziranih voda daju veliku kiselost organizma, a kiselost krvi utiče na krvne sudove i srce, ali i na čitav organizam. Karcinomi se razvijaju upravo zbog povećane kiselosti i smanjene koncentracije kiseonika. Svaka kiselost smanjuje koncentraciju kiseonika u krvi, dok povećava koncentraciju ugljen dioskida”, jasna je doktorka Bašić.

(Espreso/Mondo)