DOKTORKA STANIŠIĆ OTKRILA ŠTA SE DESI 15 MINUTA NAKON ŠTO PIJETE IZ PLASTIČNE FLAŠE: Ovo će sve da šokira

Ko kupuje flaširanu vodu, pazi na etiketu i etiketu koju koristi industrija plastike, upozorila je dr Svetlana Stanišić.

Kada kupujete flaširanu vodu, da li gledate datum na poleđini flaše ili čepa? Uprkos činjenici da etiketa na flaširanoj vodi obećava dobar kvalitet, flaširana voda kojoj je istekao rok može imati neprijatan ukus. Ne treba zaboraviti da i ova voda ima rok trajanja. Datum nas upozorava kada će hemikalije početi da utiču na ukus vode. Šta je plastika u koju je pakovana voda, kada nije za upotrebu i šta znači napomena proizvođača da voda može da traje neograničeno dugo ako se pravilno skladišti, objasnila je na televiziji K1 dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i profesor fizičke hemije.

"Voda u plastičnim flašama zavisi od uslova skladištenja. Prvo što treba da kažemo je da nijedna plastika nije bezbedna. Dakle, kako god da je čuvamo, voda iz flaše će se svakako razlikovati od vode iz česme ili sa izvora.Naravno voda iz slavine ima mikroplastiku i od nje ne možemo da pobegnemo.Činjenica je da kupovina plastičnih flaša može loše da utiče na zdravlje.Što duže stoji na visokoj temperaturi to je gore.Sunčeva svetlost utiče raspadanje plastike i rastvaranje hemikalija u njoj u vodi. Pravilno skladištenje je povezano sa temperaturom i izlaganjem sunčevoj svetlosti. Ponekad se može videti da su etikete blede i to znači da je ranije bilo dugo na suncu. stavljaju u snopove“, objasnila je dr Stanišić.

Objasnila je i posledice prekomerne potrošnje flaširane vode.

"Od plastike će sigurno biti nečega, bez obzira u kakvim uslovima ga čuvamo. Ja, da budem iskren, pijem vodu sa česme. Plastična ambalaža nije dobra i kad god možemo, bolje je da biramo staklenu ambalažu. a ako ne možemo, bolja je voda sa česme.Nemam ni jednog kolegu hemičara koji pije vodu iz plastične ambalaže“, rekala je dr Stanišić i dodala:

"Mi trenutno ne znamo koje su sve posledice toga. Gazirani sokovi, a posebno kiseli sadržaji poput alkohola, piva iz plastičnih flaša, apsorbuju ove materije. Za sada spekulišemo da su posledice vezane za alergije, koje postaju sve veće. češće, zatim autoimune bolesti. Kada pijemo vodu iz plastične flaše, mikroplastika se nađe u našoj krvi za 15 minuta. Ako uzmete uzorak krvi od ljudi, 95 odsto njih imaće aditive od plastike", objasnila je.

OZNAKA „BPA BEZ BPA“ JE BILA KLjUČNA, ALI INDUSTRIJA PLASTIKE JE PROMENILA TAKTICU.

"Plastika sama po sebi nije toliko loša, ali na primer tipove 3, 6 i 7 treba izbegavati, iako se manje koriste za pakovanje hrane i pića. Međutim, problem su aditivi iz svih vrsta plastike, kao što je bisfenol. A. To je jedinjenje koje se dodaje kao aditiv u plastiku da bi bila lepo providna.Dodaci daju kvalitet plastici, tako da može biti fleksibilna, dovoljno jaka, otporna na sunčevo zračenje, ali propuštaju u sadržaj. verovatno videli flašice za bebe ili cucle koje označavaju sa 'BPA Free', što znači 'bez bisfenola A' ako su kvalitetniji proizvodi”, objasnio je profesor i upozorio na dodatnu oznaku:

„Šta je industrija plastike uradila po tom pitanju? Zamenili su ga bisfenolom S za koji se pokazalo da ima apsolutno iste štetne efekte. Pišu da je bez bisfenola A, a stavili su bisfenol S i tako je cela azbuka čeka nas očigledno.Kada je krenulo sa proizvodnjom plastike, sredinom prošlog veka, znali smo da plastika u malim količinama ne može da nas ugrozi, ali sada? Sada je štetna. Uostalom, ti komadi su čak i u placentu.Ne postoji više plod koji nije u kontaktu sa plastikom“, rekao je dr Stanišić.

FILTERI NE POMAŽU, KAŽE LEKAR.

"Ranije je bilo preporučeno zagrevanje vode kako bi se uništili mikroorganizmi. Međutim, ono što imamo u našem gradskom vodovodu je više drugih minerala, a ne bakterija, pa u vodi ostaje kamenac. Ljudi misle da je to veoma štetno, ali u stvari nije.Voda koja proključa prolazi kroz naše telo i ne zadržava se.Samo je znojimo.Za pravilnu hidrataciju prave se sportski napici koji sadrže optimalan nivo minerala.Voda iz česme je dobra jer sadrži optimalan nivo minerala“, objasnio je doktor i otkrio šta se nalazi u vodi koja je filtrirana: "Isto važi i za filtere. Sad će neko reći 'šta je ovo priča', ali ja sam uzeo vodu iz filtera i ispostavilo se da je blizu destilovane vode. Ti filteri, cevi kroz koje voda prolazi, su takođe. plastike i u njima su bakterije.Odneo sam svoje uzorke na analizu u Institut za javno zdravlje i pokazalo se da ima 6 do 10 puta više bakterija.Pa nisu bakterije koje izazivaju trovanje, ali nisu bakterije koje treba naći u vodi“, objasnila je dr Svetlana Stanišić.

Ovde pogledajte gostovanje Nade Macure na kurir tv:

(Espreso/Mondo)