VAŠ KARAKTER ODREĐUJE KOJU ĆETE BOLEST DOBITI? Nauka došla do novih otkrića, OSBINE LIČNOSTI UTIČU NA SVE?

Verovali ili ne, od vaše ličnosti može da zavisi koji zdravstveni problemi će vas zadesiti, ustanovili su naučnici sa Univerziteta Notingem i Kalifornija, kao i njihove kolege iz drugih delova sveta. Na primer, neurotični pojedinci imaju veći rizik od srčanih bolesti koje zapravo izaziva anksioznost. Ekstroverti, pak, češće obolevaju od različitih upala.

Istraživači iz Irana proučili su 160 pacijenata koji pate od sindroma iritabilnih creva i otkrili su da je kod njih nivo neurotičnosti i savesnosti viša nego kod drugih bolesnika koji ne pate od tog sindroma, piše Dejli Mejl.

Ljudi koji imaju problema s migrenama češće su pod stresom, osetljiviji su na njega, ne znaju kako da se opuste i više su razdražljivi. I oni su bili neurotičniji od drugih ljudi, pokazalo je istraživanje stručnjaka sa Univerziteta u Minhenu. Evo kako pojedine osobine mogu da utiču na vaše zdravlje:

Ekstrovertnost. Ekstroverti su pozitivni ljudi, komunikativni, društveni, vole život i zabavu. Upravo to može da podstakne nezdrave navike poput prejedanja i prekomerne konzumacije alkohola, a to vodi ka gojaznosti, dijabetesu i srčanim bolestima. Naučnici su otkrili da geni podstiču upale 17 odsto češće kod ljudi s takvim osobinama, a na to se odnose i dugotrajne upale povezane s nizom bolesti kasnije u životu, poput raka i bolesti srca.

Prijatna ličnost. Ljubazni ljudi imaju tendenciju da budu verni, dragi, požrtvovani, skloni kompromisu i da cene dobre odnose s drugima. Ali, takav karakter može da vodi do problema sa težinom i bolestima povezanima sa stresom - recimo, gojaznost i dijabetes, a sve zbog toga što žele svima da ugode. Oni su skloni, na primer, da pojedu desert samo zato da se prijatelj ne bi uvredio, iako im se to uopšte ne jede. Sav nagomilani stres može da rezultira slabljenjem imuniteta, a samim tim i češćoj prehladi i gripu.

Otvorenost. Ova osobina otkriva ljude pune mašte, znatiželje i sposobnosti uočavanja detalja. Oni uvek traže nova iskustva i često imaju širok raspon interesa. Istraživači su otkrili kako je ova osobina snažno povezana s boljim zdravljem. Ona smanjuje rizik od moždanog udara za 31 odsto, infarkta za 17 i visokog krvnog pritiska za 29 odsto.

Savesnost. Ljudi s ovom osobinom su često vredni, organizovani i paze na detalje. Pouzdani su, poslušni, disciplinovani i idu prema ciljevima. I ova osobina može da štiti od pojave nekih bolesti i povezana je sa dugim životom. U ovom slučaju šanse za moždani udar su manje za 37 odsto, visoki krvni pritisak za 27 odsto, artritis za 23, a rizik od dijabetesa je manji za 20 odsto. Savesni ljudi paze na zdravlje, znaju da je ishrana važna u borbi protiv bolesti, kao i redovno vežbanje. Ono što ljude ove osobine može da muči jeste poremećaj u radu sistema za varenje.

Neurotičnost. Neurotični ljudi imaju tendenciju da budu emotivno nestabilni, teskobni, depresivni, promenljivog raspoloženja, razdražljivi i tužni. Oni stalno brinu za nešto i kod njih je šansa za razvoj neke bolesti u kasnijem životu najveća. Takođe, veće su šanse da će ranije umreti nego ljudi koji imaju druge osobine. Kod njih su šanse za srčani udar 24 odsto veće, za plućne bolesti 29 odsto, visok pritisak za 37, a šanse za pojavu artritisa uvećane su za 25 odsto. Međutim, postoje tu i malo bolje vesti. Naučnici kažu da postoje dve vrste - zdrava briga i opsesivna. Kod prvog oblika rizik za pojavu hroničnih bolesti, moždanog udara, astme, artritisa i nekih oblika raka je manji.

Romantičnost. Oni koji češće grle i ljube svoje partnere imaju niži pritisak i sporije otkucaje srca od onih koji to ne rade. Istraživači kažu kako ljubav podstiče proizvodnju oksitocina, takozvanog hormona ljubavi.

Stidljivost. To može biti loša vest za zdravlje. Stidljivi ljudi često su skloniji preskakanju zdravstvenih pregleda, testiranja i sličnog, a to povećava šanse za razvoj bolesti. Naučnici su otkrili da socijalno izbegavanje povećava rizik od srčanog i moždanog udara za 40 odsto, u poređenju sa ljudima koji su otvoreniji.

Polemičnost/neprijateljska nastrojenost. Prepiranje među supružnicima može da vodi do arteroskleroze, a tome su sklonije žene - češće su neprijateljski nastrojene prema svojim muževima tokom bračnih nesuglasica. Takođe, češće su sklone kontroli partnera. Ljutnja može da rezultira prekomernom težinom, holesterolom i visokim krvnim pritiskom u starijoj dobi.

Stalno pod pritiskom. Ljudi koji nikada ne znaju da se opuste imaju slabiji imunitet i izloženiji su riziku od srčanog i moždanog udara, kao i hipertenziji. Konstantan stres povezan je sa većom aktivnošću u području mozga odgovornom za procesuiranje emocija. Često znaju da posežu za cigaretama da se smire, a to vodi još većim problemima sa zdravljem.

(Espreso/24sata.hr)