MNOGI NISU MOGLI DA VERUJU: Normalan krvni pritisak nije 120 sa 80, već nešto skroz DRUGAČIJE

Svako ko je ikada osetio potrebu da izmeri krvni pritisak, zna da je sve u redu kada je gornji oko 120, a donji oko 80. Sve preko, predstavlja alarm i odmah se zakazuje pregled kod interniste ili kardiologa. A ako je ispod, zna se da je vreme za šećer i vodu ili kaficu. Međutim, sada se sve promenilo.

Evropsko kardiološko udruženje izdalo je nova uputstva, prema kojima je normalan pritisak za sistolni do 140, a za dijastolni 90.

Međutim, ovo pravilo ne važi za dijabetičare, za koje je granica niža, do 130 sa 80, kao i kod starijeg stanovništva.

Ranije se smatralo da se neko ko ima pritisak 139 sa 89 već nalazi u stanju predhipertenzije i da bi trebalo da pije lekove, kako bi se smanjio rizik od pojave infarkta ili šloga.

Ranije smo pisali i o tome šta može da snizi visok krvni pritisak.

Pritisak možete sniziti uz nekoliko jednostavnih promena načina života, a prvi je da stanete na vagu, poručuje doktor.

Smanjite so u ishrani

- Ako je vaš indeks telesne mase veći od preporučenog, obavezno skinite kilažu. Pored toga, smanjite so u ishrani. To ne znači da je treba svesti na nulu, ni to nije zdravo. So gubimo znojenjem, mokrenjem, te je treba nadoknaditi, ali ne i preterivati, kao što to često rade osobe sa hipertenzijom, što je statistički dokazano. Turšiju i kiseli kupus, recimo, koji su vrlo slani, mogu da isperu pre jela, a to je, inače, jedno od najčešćih pitanja koja mi pacijenti postavljaju u vezi sa hranom - objašnjava prim. dr Živan Dimitrijević.

Ispravno merenje

Jednom mesečno posle navršene 40. godine izmerite pritisak, a ako bilo kada tokom merenja ustanovite visoke vrednosti, sledećih mesec dana merite pritisak svaki dan u isto, određeno vreme. Ukoliko se u tih mesec dana tri puta desi da je pritisak povećan, kardiolog savetuje da obavezno posetite izabranog lekara.

Treća bitna stvar je kretanje, odnosno fizička aktivnost. Njen nedostatak je izdvojen kao poseban uzrok za sve kardiovaskularne bolesti i to je postala bolest moderne civilizacije.

Šetnja čuva zdravlje srca

- Kad čovek obavlja fizičku aktivnost, angažuje se muskulatura, koja onda povlači krv da bi se snabdela kiseonikom i šećerom za svoj rad. To automatski smanjuje prosečni krvni pritisak u organizmu. To vam je, slikovito, kao kada jednu količinu vode stavite u više cevi, onda pritisak mora da bude manji. Preporučuje se kontinuirana, dozirana aktivnost, nećemo da vežbamo za Olimpijadu, jer vrhunski sport nije zdrav. Treba da budemo aktivni tako što ćemo da uposlimo što veće grupe mišića istovremeno, pešačimo, radimo sitne vežbice i slično, i to svakog dana - savetuje kardiolog, i dodaje:

- Kod onih koji imaju povišeni šećer u krvi preporučuje se adekvatna regulacija šećera, jer to takođe utiče na kvalitetno normalizovanje pritiska, a naveo sam nekoliko osnovnih stvari koje svako može da uradi za sebe, ne mora čak ni da ide kod doktora.

Domaće, na kašiku

Kada je reč o ishrani, kardiolog naglašava da je veoma važno da se ono što unesemo i potroši, a brzu hranu apsolutno treba izbegavati, jer je ona u kombinaciji s kola pićima recept za gojaznost. - Naša domaća hrana, koja se jede na našem podneblju, sasvim je korektna, važno je da bude raznovrsna. Ona podrazumeva i dosta povrća i voća, kuvanog ili sirovog, ko kako voli. Kuvana čorbasta jela bogata povrćem odlična su, punjena paprika je, recimo, naše fino jelo s malo mesa i dosta povrća, posebno ako se između stavi neki krompirić - savetuje prim. dr Živan Dimitrijević.

(Espreso)