POLICIJA UPOZORAVA: Evo koliko NOVCA bi uvek trebalo IMATI U NOVČANIKU, NI DINARA VIŠE

Najčešća meta džeparoša su osobe slabije fizičke konstitucije i dobi, navodeći kao rizična mesta strogi centar Beograda i stajališta gradskog prevoza.

U Beogradu je prošle godine registrovano skoro 2.500 slučajeva džeparenja, ali za razliku od drugih vrsta krađa, građani u potpunosti mogu da spreče da budu odžepareni.

Kradljivci koriste gužve u sredstvima javnog prevoza, na pijacama, na gradskim prodavnicama, u ugostiteljskim objektima, trgovačkim centrima, zdravstvenim ustanovama, na raznim javnim okupljanjima i sličnim mestima, poručili su policajci.

Ugroženi su i turisti, ali i džeparoši su često stranci.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja turističkih vodiča Srbije Bojana Banković navodi slučaj dve devojke iz jedne susedne zemlje koje su se maskirale u kineske turiste, dodajući da su poslednjih godina džeparoši postali agresivni.

Uglavnom rade u grupama – jedna osoba odvlači pažnju, dok druga zavlači ruku u džep ili torbicu i izvlači novčanik te ga predaje trećoj osobi, koja potom nestaje u gužvi.

Policija građane zato savetuje da u novčaniku drže onoliko novaca koliko su planirali da potroše u kupovini te da u ‘šoping’ ne nosite dokumente koji vam nisu potrebni (pasoš, zdravstvenu knjižicu i slično…).

Ako kupovinu obavljate karticom, dodaju, treba se potruditi da zapamtite PIN kako ga ne bi nosili zapisanog sa sobom, u novčaniku. Takođe nemojte sa sobom nositi sve vrednosti, već odvojiti dokumente od novca i držite ih izvan novčanika kako u slučaju krađe ne bi ostali bez dokumenata.

Pozivaju i da pri kupovini torbu, novčanik ili telefon ne ostavljate na blagajnama, policama ili kabinama, da torbicu uvek držite čvrsto zatvorenu i ispred sebe kako bi imali neprestani nadzor, da nikako novčanik ne nosite u zadnjem džepu jer su tada laka meta za lopove.

Kazne za džeparenje kreću se od novčanih do tri godine zatvora.

Kako je za RTS izjavio šef odseka za suzbijanje džepnih krađa MUP-a Aleksandar Mitrović, bugarske državljanke koje su uhvaćene u džeparenju dobile su novčanu kaznu od 30 do 60 hiljada dinara i zabranu ulaska u zemlju od tri do pet godina.

Naglašava da su zbog blage kaznene politike džeparoši višestruki povratnici sa stotinama krivičnih dela iza sebe.

Kaže da džeparoši najčešće ne pružaju silu ukoliko ih građani uhvate na delu, jer bi u protivnom podlegali težoj zakonskoj kazni.

Kao kuriozitet iz prakse, Mitrović navodi primer jedne Beograđanke koja je rekla da to što su joj vratili karticu za gradski prevoz drugi najradosniji dan u životu posle rođenja sina.

(Espreso)