OVA SVETOSAVSKA HRANA DONOSI BLAGOSTANJE I NAPREDAK U KUĆU: Ako je zamesite SUTRA, očekujte OVE STVARI

Narodna legenda kaže da su se nekada ljudi jako mučili da bi dobili brašno od žita. Tucali su žito na razne načine, a ništa od toga nije donosilo rezultat. Narodna priča kaže da je sve to gledao Sveti Sava pa se sažalio i odlučio da smisli neku bolju i lakšu spravu. Problem je bio sipanje žita u vodenični kamen, te što svetitelj nikako nije mogao da napravi čeketalo i koš.

Jednog dana dođe đavo Svetom Savi u vodenicu da vidi šta je napravio. Videvši kako je nezgodno što se žito iz vreća sipa rukama u rupu od kamena, pokazao je Svetom Savi kako će napraviti koš i čeketalo, pod pogodbom da mu se za to ustupi jedan dan u godini da bude njegov u vodenici.

Sveti Sava je pristao i odredio da Badnji dan pripadne đavolu. Na Badnji dan, pošto prema predanju pripada đavolu, retko koji vodeničar čuva vodenicu, a tog dana niko neće ni da melje žito. Sveti Sava je znao zašto je đavolu odredio baš taj dan. O Božiću se smrznu reke, pa se ne može ni mleti, te tako đavo nikad ne može uzeti ujam.

U znak zahvalnosti što im je olakšao mlevenje žita te spasio vodenicu od đavola, u narodu je ponikao običaj da se na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci. U Banatu, ali i drugim delovima Srbije se od peciva najčešće prave perece.

Ukoliko ovaj veliki praznik padne na sredu ili petak, kao što je to slučaj ove godine, prave se posna peciva u čast Svetog Save.

Recept za posne Svetosavske perece

Sastojci

500 g brašna

1 kesica suvog kvasca

350 ml vode

1,5 kašičica soli

Priprema

Sve sastojke umesiti u glatko teksto i ostaviti na toplom da udvostruči masu. Naraslo testo podeliti na 8 jednakih delova i formirati perece. Formirane perece ostaviti još malo da narastu. Premazati hladnom vodom, i posuti krupnom solju. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 do 20 minuta. Gotove perece posuti smesom od vode i brašna i vratiti još 5 minuta u rernu.

(Espreso)