SVI ZNAMO ZA ŠOPSKU SALATU, A SAD JE OTKRIVENO I KO STOJI IZA NJE: Žive u Srbiji i SLAVE SLAVU

Jedno od neizostavnih jela na trpezi kod svih Srba je šopska salata i mada svi uživaju u ovom spoju krastavca, paradajza, paprike i sira, malo ko zna ko su Šopi po kojima je ova salata dobila ime.

Na teritoriji Srbije, prema popisu iz 2011. godine, živi 142 stanovnika koji se izjašanjavaju kao Šopi prema nacionalnoj pripadnosti, a jedno od najčešćih šopskih prezimena je Arizenović. Ipak, za većinu Srba ovaj narod i njegovo poreklo je nepoznat.

Šopi su pleme unutar srpskog naroda, koji su živeli na teritoriji Bugarske i koji su bili pravoslavci. Šopi su, i mada su bili u bliskom krugu Bugara, sličniji Srbima nego svojim prvim komšijama, a 1836. godine tražili su priključenje Srbiji. Oni se nikada nisu odrekli svojih običaja, koji su, uprkos jeziku koji je sličniji bugarskom, bliski sroskim.

Oni su živeli u porodičnim zadrugama, prenosili svoju veru i tradiciju sa kolena na koleno i očuvavali svoje mitove i relgije. I odelom su više nalik Srbima nego Bugarima, a SPC priznaje preko 30 šopskih sveštenika. Kao i Srbi i Šopi proslavljaju krsnu slavu, a njihova slava, koja se veoma pošuje, ima namenu i da pomiri zavađenu porodicu i prijatelje.

Šopi su jedan stari narod, a zanimljiv je i mit o nastanku Šopa. Prema verovanju Bog je prvi dan kada je stvarao zemlju napravio jednog Šopa, drugog dana je napravio drugog, trećeg dana trećeg i tako do šestog. Sedmi dan je odmarao, a nakon toga je prema Šopima koje je napravio pripremio kalup po kome je stvorio ostale ljude na svetu.

Pored ove legende postoji verovanje, da kad Bog zaželi da vidi kako žive ljudi na Zemlji, siđe na Balkan (Staru planinu) do vrha Vidlič iznad Zabrđa kod Caribroda.

(Espreso/Kurir)