OVO SU PRVI SIMPTOMI TROVANJA RIBOM: Kada dođe do njih 1 STVAR nikako NE RADITE, može biti OPASNO

Budući da je trovanje ribom u ovom trenutku sve češće, donosimo važne informacije o tome kako prepoznati svežu ribu, šta ne smete da radite sa njom i kako prepoznati i lečiti simptome trovanja.

Ako konzumirate ribu koja je bila nepropisno uskladištena ili kojom se nepravilno rukuje, možete se otrovati. Reč je o trovanju skombroidom, koje vrlo često izaziva plava riba, a može se desiti na moru, u restoranu ili kod kuće.

Uzrok je histamin, supstanca koja se kod takvih riba oslobađa na neodgovarajućoj temperaturi životne sredine i izaziva alergijske reakcije u kojima učestvuju drugi pomagači koji povećavaju njenu toksičnost.

Naime, histidin, kojeg ima u izobilju u plavoj ribi, vrlo brzo se na temperaturi od 20 do 30 stepeni pretvara u opasan histamin. Da bi se to desilo dovoljno je da riba odstoji tri do četiri sata na sobnoj temperaturi, dodaje naš sagovornik i ističe da su znaci trovanja histaminom veoma neprijatni. Naravno, što više histamina ima u ribi, to veću količinu unosimo u organizam. Dakle, srednja vrednost histamina u ribama ne bi trebalo da prelazi 100 mg/kg, a ni u kom slučaju ne bi smela da prelazi 200 mg/kg ribe, iako nivo histamina i tegobe koje može izazvati zavise od individualne reakcije.

Među ribama koje su najčešći uzročnici trovanja histaminom su tunjevina, skuša, skuša i palamida.

Kuvanje, dimljenje i zamrzavanje ne mogu eliminisati opasnost koja vreba u ribljem mesu. Jedini način da se zaštitimo od histamina je očuvanje hladnog lanca od ulova do pripreme.

KAKO SE PREPOZNA SVEŽA RIBA

Prvi korak u proceni svežine ribe je procena njene kože. Sveža riba ima svetlu kožu koja se preliva, a na njoj je vodenasta, providna sluz. Što je pigmentacija na koži bleđa i tamnija, to je starija i upitnija kvaliteta ribe. Gnjilu ribu možete prepoznati po mutnoj sluzi na koži.

NE ZAMRZAVAJTE ODMRZNUTE

Ozbiljna upozorenja stručnjaka da se jednom odmrznuta hrana nikada više ne sme zamrzavati prečesto ignorišu mnogi proizvođači, uključujući ribare i trgovce.

PESTICIDI U SMRZNUTOJ RIBI

U Japanu je pre nekoliko godina otrovano više od 300 ljudi zbog konzumiranja smrznute ribe kontaminirane pesticidima. Morali su da potraže medicinsku pomoć zbog povraćanja, dijareje i drugih problema sa varenjem nakon što su jeli ribu iz Gunme, podružnice najveće kompanije za proizvodnju morskih plodova Maruha Nichiri, severno od Tokija.

Policijska istraga je otkrila da neki smrznuti prehrambeni proizvodi sadrže tragove malationa, insekticida koji se često koristi u poljoprivredi za suzbijanje lisnih uši na poljima pirinča i kukuruza.

ISHOD SMRTI

U težim slučajevima trovanja moguć je i smrtni ishod, koji statistički nije zanemarljiv, varira između 7 i 20 odsto otrovanih, a godišnje se u svetu prijavi oko 50.000 trovanja ciguaterom.

Najčešće ih uzrokuju tropske i suptropske ribe koralnih grebena, a među njima se ističu barakuda, škarpina i neke šarene tropske ribe, pa se preporučuje da na takvim putovanjima izbegavate da jedete krupne ribe jer su potencijalno toksičnije jer se nakupljaju. veću količinu otrova, a ne treba jesti ikru morske grebenske ribe. Zanimljivo je da je Majami, na primer, zabranio prodaju barakude za jelo.

UZROCI

Stručnjaci uglavnom identifikuju dva razloga za nastanak trovanja ribom:

BACTERIAL

U ovom slučaju, glavni faktor se smatra nepravilnim skladištenjem, koje se može sastojati u produženom prisustvu sirove ribe na visokim temperaturama. Ovde se može pripisati i sekundarno zamrzavanje proizvoda. Pored toga, razlog može biti i to što je riba nedovoljno kuvana ili pržena. Uslovi skladištenja takođe utiču na širenje štetnih bakterija. Nakon upotrebe takvog proizvoda, pacijent počinje da razvija crevnu infekciju.

RIBLJI TOKSINI

U većini slučajeva razne vrste toksina se nalaze u ribama koje žive u tropskim vodama, kao što su, na primer, brancin ili barakuda. U njihovim tkivima se može otkriti ciguatoksin - on izaziva - ciguater. Još opasnije, često fatalne, može da izazove jedenje, na primer, ribe kao što je iverak i neke druge vrste koje sadrže tetrodotoksin. U ovom slučaju, čak ni najtemeljnija toplotna obrada neće moći osloboditi proizvod od toksina sadržanih u njemu.

Treba napomenuti da se trovanje može dobiti ne samo od gore navedenih vrsta morske ribe, već i od bilo koje, budući da njeno stanište, ekološka situacija može negativno uticati na njenu sigurnost, jer se otrovi lako akumuliraju u tkivima ribe iz algi i same vode. .

Pored ovoga (treba ih istaknuti), trovanje skušom može biti opasno. Iako se u većini slučajeva to ne izražava trovanjem, već alergijskom reakcijom. Ove ribe same po sebi ne sadrže otrove, ali se u njihovim tkivima može akumulirati supstanca koja će se pod pravim uslovima pretvoriti u saurin. A on, zauzvrat, može izazvati razvoj alergijske reakcije u obliku svraba i crvenila kože. Mogu se javiti i kardiovaskularni i GI poremećaji.

SIMPTOMI I LEČENJE

Sa bilo kakvim znacima trovanja ribom, biće potrebno dugotrajno lečenje. Čim se stomak očisti, kod većine pacijenata moguće je posmatrati osip na koži - urtikariju, što je osip koji svrbi. Nakon što pacijent završi neophodan tok terapije, biće mu preporučena posebna dijeta, koja će pomoći da se efikasno eliminišu posledice trovanja. Suština ishrane je da ćete morati da jedete samo svežu biljnu hranu.

Kliničko trovanje se manifestuje u zavisnosti od uzroka trovanja. Ako je bolest uzrokovana bakterijskim faktorom, manifestovaće se kao crevna infekcija, pacijent će imati bolove u stomaku, temperaturu, povraćanje i mučninu, kao i česte stolice.

Ako dođe do trovanja otrovima tropskih riba, simptomi će takođe biti drugačiji. U većini slučajeva primećuje se uznemiren digestivni sistem. Ovo se može karakterisati jakim bolom u stomaku, kao i prisustvom dijareje i povraćanja. U nekim situacijama može doći do problema u nervnom sistemu, što se izražava ukočenošću usana i jezika sa metalnim ukusom, fotofobijom. Nisu isključeni ozbiljni poremećaji respiratornog i kardiovaskularnog sistema.

Prilično komplikovan tok bolesti karakteriše trovanje fugu - ribom koja sadrži otrov koji se zove tetrodotoksin. Nakon upotrebe, nakon petnaestak minuta pacijent ima vrtoglavicu, moguć je gubitak osećaja, poremećena je koordinacija, disanje postaje sve teže. U većini slučajeva do uginuća dolazi kod male dece i kod nepravilne pripreme ove ribe - u ovom slučaju uginuće se javlja u više od polovine slučajeva.

PRVA POMOĆ

Ako je pacijent otrovan ribom, potrebno je preduzeti niz mera:

Prvi korak je dobro ispiranje želuca. Da biste to uradili, morate piti što više tople vode sa dodatkom sode i kalijum permanganata, nakon čega dolazi do povraćanja.

(Espreso/Dnevno.hr)