DOKTORI OBJAVILI KOJI JE PRAVILAN RASPORED OBROKA: Sve vreme smo radili pogrešno

Brz tempo života otežava uzmanje obroka uvek u isto vreme, međutim usvajanje ove navike može trajno da vam poboljša zdravlje i kvalitet života. Istraživanja pokazuju i da vreme i raspored obroka i te kako može uticati na gubitak težine, a mršavljenje posebno otežava konzumiranje hrane u kasnim satima.

Jedna studija pokazala je da su osobe koje su večerale u 21 sat sledećeg jutra imale viši nivo šećera u krvi od onih koji su poslednji put jeli u 18 sati, dok je drugo istraživanje ustanovilo da sposobnost tela da sagoreva kalorije može biti niža noću, nego tokom ostatka dana.

Brz tempo života otežava uzmanje obroka uvek u isto vreme, međutim usvajanje ove navike može trajno da vam poboljša zdravlje i kvalitet života. Istraživanja pokazuju i da vreme i raspored obroka i te kako može uticati na gubitak težine, a mršavljenje posebno otežava konzumiranje hrane u kasnim satima.

Jedna studija pokazala je da su osobe koje su večerale u 21 sat sledećeg jutra imale viši nivo šećera u krvi od onih koji su poslednji put jeli u 18 sati, dok je drugo istraživanje ustanovilo da sposobnost tela da sagoreva kalorije može biti niža noću, nego tokom ostatka dana.

U novoj studiji, istraživači su otkrili da jedenje u kasnim satima povećava glad, a istovremeno smanjuje količinu energije koja se koristi dok ste budni.

"Vreme obroka je jedan od najvažnijih faktora u upravljanju težinom. Nalazi u ovoj studiji pokazuju koliko je važno održavati stabilnu brzinu metabolizma doslednim jedenjem u redovnim intervalima. Razmak od 3 do 4 sata između obroka je i dalje idealan za održavanje šećera u krvi na svojim normalnim nivoima, kao i održavanje metabolizma u stalnoj brzini", kaže dijetetičarka Ketrin Gervaćo.

"Konzumiranje obroka u kasnim satima, kao što je dokazano u studiji, utiče na prirodnu funkciju hormona u telu, konkretno grelina i leptina", navodi ona.

"Grelin je u narodu poznat kao 'hormon gladi' jer podstiče apetit. Zbog toga, kada je stomak prazan, nivo grelina se povećava. Leptin je, s druge strane, odgovoran za osećaj sitosti. Studija navodi da kasniji obroci smanjuju nivo leptina, što znači da se smanjuje 'osećaj sitosti'. Kada se to dogodi, telo može prirodno da žudi za više hrane u kratkom vremenskom roku", objašnjava Ketrin.

"Svaka osoba ima različitu brzinu metabolizma. Stoga, svakoj osobi je potreban drugačiji dnevni unos kalorija i odnos makronutrijenata. Osim pravilnog rasporeda obroka, najbolji način da smršate (ili da sprečite rizik od gojaznosti) je da jedete dobro izbalansiranu ishranu u redovnim, doslednim intervalima", zaključila je dijetetičarka za "Eat This".