OVU ALBANSKU SALATU TAMANE U NIŠU, A IZA NJE STOJI MUČNA ISTINA: Zbog onog što SIMBOLIZUJE, naježićete se do SRŽI

Prvi svetski rat ostavio je dubok trag na naš narod i na našu istoriju. Velika stradanja, nemaština i glad su se, naravno, odrazila i na našu gastronomiju, a dovitljivi ljudi, naviknuti na malo, naučili su kako da uživaju u svemu što im život da, pa makar to bile i mrvice hleba.

Albanska golgota predstavlja jedno od najvećih stradanja i najtežih prepreka koju su naši vojnici i narod morali da pređu u borbi za goli život.

A tada je među srpskom vojskom i izbeglim narodom vladala velika glad, pa su mnogi preživeli put do Krfa jedući prepečeni hleb. Ta jednoličnost u ishrani primorala je srpske vojnike da budu domišljati i da novim načinom primene hleba – u obliku salate, koju danas mnogi obogaćuju belim lukom, starim sirom…

Baš tada je i nastala albanska salata, vrsta predjela od prepečenog najčešće bajatog hleba preko koga je posuta ljuta, tucana paprika i ulje. Ova salata nema nikakve veze sa tradicionalnom albanskom kuhinjom, već je simbol stradanja srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Kako se navodi na Vikipediji, naziv ovog jela se posle Prvog svetskog rata ukorenio u Nišu i pod ovim imenom veoma poznata u niškim restoranima.

Za albansku salatu je potrebno: 1 vekna hleba, 1 decilitar ulja, 1 kašičica mlevene ili tucane suve ljute paprike.

Priprema: Hleb koji može da bude i svež ili bajat, beli ili crni nakon što se isečen na kriške sa obe strane ispeče na roštilju seče se na manje ili veće komade. Zatim se tako ispečen hleb prelije uljem (najbolje maslinovim) i začini tucanom ljutom paprikom, kratko proprženom u ulju. Tako preliven hleb se zapeče kratko u rerni a pre serviranja, prema ukusu, začini solju i sitno iseckanim belim lukom.

(Espreso)