DA LI STE ZNALI?
EVO ZAŠTO SE SODA BIKARBONA UBACUJE U RAKIJU: Ni najveći ljubitelji ovog pića NE ZNAJU ODGOVOR
Rešena nedoumica svih domaćina
Rakija je jedno od omiljenih alkoholnih pića Srba, pogotovo onih starijih. Nije retkost da naši stari u dvorištima, kada je sezona, peku sopstvenu rakiju na koju se izrazito ponose.
Postoji rakija od raznih vrsti, kao što su medovača, dunjevača, ali ubedljivo najzastupljenija u našoj zemlji jeste šljivovica.
U njen sastav ulazi mnogo proizvoda koji za cilj imaju uspešnu proizvodnju ovog napitka, a mi vam u nastavku donosimo detaljan postupak pravljenja ovog pića, ali i jedan važan odgovor, koji kladnimo se - ne znaju ni najveći ljubitelji rakije.
Zašto se uopšte ubacuje soda bikarbona u rakiju?
Soda bikarbona se ubacuje kod prepeka da se sa njom pokupe svi ostaci od bakarnog oksida koji nastaju kad se prekida prethodno pečenje komine, kažu stručnjaci.
Rad na spravljanju rakije u domaćinstvu obuhvata razne poslove koje prema srodnosti i vremenu izvršavanja možemo podeliti u četiri grupe:
Momenat berbe voća
Način prerade voća i vrenje voćnog kljuka
Destilacija prevrelog voćnog kljuka
Odležanje i nega rakije
Momenat berbe voća
Ovaj posao je veoma značajan, ako ne i najznačajniji u tehnološkom lancu poslova na spravljanju rakije. I to iz razloga što se kvalitet izvršenja ovog posla direktno odražava na kvalitet rakije. Voće u trenutku berbe treba biti u punoj zrelosti, obzirom da tada sadrži maksimalnu količinu šećera i najizražajniju sortnu aromu koja je veoma važna za svaku voćnu rakiju. Jako trulo i plesnivo voće ne dolazi u obzir za spravljanje rakije, jer strani miris prelazi za vreme (pečenja) destilacije u rakiju i znatno joj umanjuje kvalitet. Rakija se može dobiti i od nezrelog voća, ali ona je po pravilu lošijeg kvaliteta.
Proizvođači domaće rakije treba da znaju da od svih sastavnih delova ploda voća (voda, celuloza, skrob, šećer, kiseline, tanin, dektini, proteini, mineralne materije, fermenti i bojne materije), koje su zastupljene u različitim količinama, obzirom na različite vrste i sorte voća, za proizvodnju domaće rakije od najvećeg značaja su: šećer koji utiče na kvalitet rakije; potom su važne kiseline, tanini i aromatične materije, koje direktno utiču na kvalitet rakije.
Kada treba početi sa destilacijom (pečenјem) provrelog voćnog kljuka?
Posle završetka vrenja ne treba mnogo čekati do destilacije provrelog kljuka. Ako je posuda (kaca) otvorena i ako se dugo čeka na destilaciju (pečenje) kljuk će se ukiseliti. Zbog toga, kljuk iz otvorene posude treba destilovati nekoliko dana po završetku tihog vrenja. Ako se provreli voćni kljuk ne može destilovati po završetku tihog vrenja, a najkasnije 2-3 sedmice, treba postupiti na sledeći način:
Nakon što se ustanovi daje vrenje završeno, da bi se sprečio gubitak alkohola i onemogućilo stvaranje kiseline i plesni, sa kljuka treba ukloniti gornji sloj, posudu dopuniti i staviti poklopac.
Zaštita provrelog voćnog kljuka od uništenјa
Da bi se voćni kljuk sigurno zaštitio od uništenja, moramo voditi računa o punjenju posude sa kljukom, kako za vreme vrenja ne bi prelivao kad se bude uzdizao. Posudu treba puniti do 4/5 zapremine, zatim, posudu treba poklopiti i izolovati od vazduha. Tako prevrli voćni kljuk može odložiti momenat destilacije za izvesno vreme (ranije smo objasnili kako izolovati kljuk od vazduha).
(Espreso/tehnologijahrane.com)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!