EVO DA LI SRBI UOPŠTE TREBA DA KITE JELKU: Kad vidite kakvo značenje ima, shvatićete odakle potiče TAJ OBIČAJ

U Srbiju je trend kućenja jelke pred Novu godinu došao pedesetih godina prošlog veka. Tada su je kitili pioniri za praznike, ali ona nije imala neki religijski ritual. Kod nas religijsku podlogu ima badnjak, ali on se u kuću unosi 6. januara, na Badnji dan.

Srbi veruju da je okićena jelka simbol blagostanja, sreće, radosti i nade. Kako bi naši stari rekli, "valja se" da se jelka kiti porodično, u društvu voljenih i najbližih.

Ali, kako smo uopšte došli do svega ovoga?

Prema nekim etnološkim spisima, tvrdi se da je običaj kićenja jelke deo rimskih, paganskih običaja. Rimljani su oduvek verovali da u jelama živi duh šuma, pa su ga "gajili u svojoj kući" pred praznike, kako bi ga u ponoć, 31. decembra, "vratili" šumi.

Njima je zimzeleno drveće služilo kao podsetnik da će zima proći, i da će opet nastupiti proleće.

Jedna od legendi kaže da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus Hrist, rasla tri zimzelena drveta: kedrovina, bor i jela.

Kada se rodio Mesija, sva tri drveta su se zatresla kako bi pozdravila božijeg sina. Kedrovina mu je podarila mirišljave iglice, bor šišarke, a jela nije imala plod, te je zaplakala. Tada se, legenda kaže, anđeo sažalio i spustio na zemlju, te jeli podario zvezdu sa neba. Zato, valja staviti zvezdu na vrh jelke.

Prvi dokazi o kićenju jelke potiču iz 11. veka.

U Nemačkoj se, na primer, davnih dana, jelka kitila crvenim jabukama. Zato su kasnije nastale velike, sjajne crvene kugle, kao zamena za jabuke. Potom su te kugle počele da se prave i u drugim bojama, te smo tako vremenom dobili današnje lampione najrazličitijih boja, oblika i varijacija.

Pojedini Nemci stavljali su i kolače raznih oblika - kasnije odatle lilihipi, i drugi "slatki" ukrasi na jelkama, a sveće su predstavljale simbol večne svetlosti. Ceo vek kasnije, 1890. godine izmišljeni su držači za sveće, međutim, svećice su predstavljale opasnost od požara.

Prve lampice zasijale su 1882. godine. Njihov pronalazač bio je Edvard Džonson, pomoćnik Tomasa Edisona.

Prema legendi, jedan nemački duvač stakla bio je jako siromašan i jedva je sastavljao kraj sa krajem, a imao je čak petoro dece. Nije mogao da im priušti jelku, a još manje ukrase, pa je pokušao da ih napravi od stakla. Tako su i nastale predivne staklene kugle! Njegovo delo dopalo se velikom broju ljudi, pa se ovaj divni čovek čak i obogatio!

U Ameriku su Nemci preneli ovaj običaj još u 17. veku.

U Engleskoj, prvu jelku okitio je princ Albert 1841. godine. Ona je bila okićena proizvoljno - poklončićima, mašnama, papirnim cvećem i bombonama. Veoma brzo, ovaj lep i veseo običaj ušao je u narod.

Kako se svetom širila tradicija kićenja jelki, rastao je i rizik njihovog istrebljenja. Upravo zbog toga, prva veštačka jelka napravljena je 1880. godine u Nemačkoj.

(Espreso/Telegraf)