SLAVSKO ŽITO UOPŠTE NIJE NAMENJENO SVECU: Zaprepastićete se kada čujete ISTINU

Slava je srpski narodno-crkveni običaj i posle Vaskrsa i Božića, treći najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. Ona je toliko karakteristična za nas Srbe da predstavlja znak prepoznavanja i identifikacije.

Pred slavu u kući se kuva žito (koljivo). Koljivo (ili žito) pravi se od kuvane pšenice. Može da se pripremi na razne načine, ali najčešće sadrži orahe, oraščiće i/ili karanfiliće i med. Pšenica je simbol Vaskrsenja Hristovog. Kuvano žito ili koljivo je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena. Kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Smatra se da ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života. Prema crkvenim izvorima, potpuno je pogrešno ne spremati žito za Aranđelovdan i Ilindan pod izgovorom da su oni "živi svetitelji" iz sledećih razloga:

- Žito se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka koji slaviše slavu pre nas.

- Pravoslavni hrišćani smatraju da nema živih i mrtvih svetitelja, već da su svi živi i posreduju pred Bogom za nas. Što, dakle, znači da se ne molimo mi za njih već oni za nas.

- Postoje mnoge varijante kako se sprema slavsko žito, odnosno koljivo, deluje naizgled da je sve slično, ali ukus odvaja jedno slavsko žito sa orasima od drugog.

Najbolji recept za slavsko žito sa orasima ima nekoliko tajni u pripremi, a evo i kako da ga napravite:

Sastojci za slavsko žito:

500 g pšenice belije

400 g kristal šećera

400 g mlevenih oraha

2 kesice vanilin šećera

Pola muskatnog oraščića

Ko ne voli aromu muskatnog oraščića može slobodno da ga izostavi iz recepta, mada se on vrlo malo i stavlja. Bitno je da se upotrebljava pšenica belija i da imate što bolje orahe, dobro očišćene i bez ljuspica.

(Espreso)