OVO JE KUĆA EMIRA KUSTURICE NA MOKROJ GORI: Malo mu bila JEDNA, pa je SAGRADIO ČITAVO SELO, ISCURILE SLIKE (FOTO)

Drvengrad je filmsko etno selo u Mokroj Gori koje je reditelj Emir Kusturica izgradio na brdu Mećavnik. Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovaj Kusturičin neimarski poduhvat proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u poslednje tri godine u Evropi.

Drvengrad je etno selo na razmeđi Zlatibora i Tare nalazi se na brdu Mećavnik. Brdo je Kusturicu opčinilo dok je na Mokroj Gori snimao film “Život je čudo”, čija je premijera i održana u tada tek sagrađenom drvenom gradiću na Mećavniku. Mećavnik nadvisuje selo Mokra Gora i visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare kroz koju prolazi pruga uskog koloseka, čuvena “Šarganska osmica”. Selo je sagrađeno u obličju i strukturi grada, u obliku pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu crkvu, sa drvenim krovom. Crkva je građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena je Svetom Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima, opkoljen brvnarama. Brvnare su prenete iz sela Srbije i Bosne ili građene po uzoru na njih. “Na ovom terenu je u novije doba izbegavano stanovanje na temelju tradicije. Onda je priroda zavrtela krug i ustanovila da je od svih materijala koje je čovek koristio kroz vekove najbolji onaj prirodni. Ima najmanje radijacije, najzdraviji je.

Obnovljeno je sve što je vredno u toj tradiciji, a to su stare drvene kuće, koje su renovirane iznutra, a koje mogu trajati još 100 godina. S jedne strane obnovio sam tradiciju, a s druge strane ispunio estetsko-zaštitarske zahteve i po novoj ideologiji opstanka prirode i po svojim privatnim idejama integrisao vrhunski izraz iskustva”, kaže Kusturica. U svakoj od ovih brvnara smešteni su sadržaji karakteristični za grad: galerija slika, biblioteka, bioskop Underground, poslastičarnica sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica izrađevina narodne radinosti iz ovog kraja… Ideja o Drvengradu rasla je stihijski, bez plana. Kusturica je najpre kupio jednu brvnaru, zatim izgradio još jednu kuću, pa pomislio kako bi dobro došla i ulica. Posle ulice i cela padina. U pogon je pušteno i grejanje na pelet, što je još jedan od rezultata bavljenja prirodom. Pelet je napravljen od prirodne, obnovljive materije, koja minimalno zagađuje okolinu.

Inače, poslednjih godina živopisni krug oko Šargana postao je pravi turistički biser Srbije. Mokru Goru poseti oko 200.000 turista godišnje, koji se oduševljavaju, kako prirodom Srbije, tako i etno gradom poznatog umetnika. Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovaj Kusturičin neimarski poduhvat proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u poslednje tri godine u Evropi.

Glavna kuća, koja ujedno predstavlja i njegov dom, napravljena je od četinara koji se nalaze na ovim planinama. Kuća se, sa svojim funkcionalnim i arhitektonskim karakteristikama, lepo vezuje za tradiciju narodnog neimarstva.

Za ovo etno selo se s pravom može reći da se po mnogo čemu razlikuje od brojnih turističkih destinacija u Srbiji ove vrste. Duh ovog malog grada veoma dobro opisuju reči njegovog osnivača i vlasnika: “Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad!

(Espreso/Ekokuća)