MALO KO ZNA DA JE OVA SO NAJBOLJA ZA KISELJENJE KUPUSA: Od sada ćete samo NJU KORISTITI

Nijedna zima ne može da se zamisli bez kiselog kupusa.

Ručak u hladnim danima ne može da prođe bez njega.

Kako za sarmu, tako za podvarak, kao salata i mnogi drugi specijaliteti koje domaćice pripremaju.

Jedna od najpopularnijih turšija kod nas je upravo kiseli kupus. On nije samo mnogo ukusan, nego je pored toga i dosta koristan, s obzirom na to da je kupus bogat vitaminom C. Nikako nije komplikovano da sami napravite kiseli kupus ako znate recept za to. Nažalost, ne uspeva svaka domaćica da napravi ukusan kupus, s obzirom na to da prosto ne znate neke cake koje će vam pomoći.

Osnovne greške u spremanju kiselog kupusa

1. Izbor kupusa koji ne odgovara za turšiju

Nije svaki kupus odgovarajuć za turšiju, a idealno bi bilo da bude sazreo, s obzirom na to da je tada najhrskaviji i postaje mnogo sočan. Mnogo loša varijanta je da koristite prezreli kupus, zato što za vreme same fermentacije on neće sačuvati svoju hrskavost i ni u kom slučaju se neće dobiti dobra turšija. Odličan izbor jeste da se zaustavite na futoškom kupusu, s obzirom na to da se od njega dobija jedna od najukusnijih turšija.

Uvek se fokusirajte samo na našu domaću proizvodnju, zato što naš kupus ne samo što se mnogo brže fermentiše, nego i postaje dosta hrskaviji. Tako će na primer u ovom slučaju turšija biti gotova za otprilike tridesetak dana, dok ćete sa grčkim kupusom morati da čekate otprilike dva meseca.

2. Sluzavi kupus

Ovo je druga dosta često sretana greška, naime - ukoliko izaberete kupus sa višim sadržajem nitrata, tada kupus postaje sluzav. Upravo to je jasan pokazatelj da kupus im visok sadržaj nitrata, tj. dobijanje karkateristične sluzi. Iz tog razloga je mnogo važno da birate samo kupus sa niskim sadržajem nitrata da se ne biste susreli sa ovim problemom.

3. Greška u proporcijama

Kao i u većini recepata, ovde je mnogo važno da se pridržavate proporcija, tako što ako na primer ne dodatne dovoljno soli, tada će kiseli kupus postati mekan. Ne treba da preterujete sa usoljavanjem, jer teško da će vam se dopasti da jedete mnogo slan kiseli kupus. U ovom slučaju je važno da uzmete u obzir veličinu kace u kojoj ćete ga praviti. Tako na primer, ako je njega 100 l, onda soli treba da bude otprilike 2-3 kg.

4. Greška u izboru soli

Prilikom spremanja kiselog kupusa treba da koristite samo i jedino morsku so, tj. krupnu, s obzirom na to da sa krupnom nije moguće. Ovo je veoma važno pravilo i ne bi trebalo da koristite so koja mnogo dugo stoji otvorena.

5. Nerastvorena so

Ni u kom slučaju nemojte dodavati so direktno u bure, zato što je velika verovatnoća da se ona neće rastvoriti. Upravo zbog toga je dobro pre toga da zagrejete vodu do otprilike 30 stepeni i da unapred rastvorite so da se ne bi dešavala takva neprijatna iznenađenja.

6. Buđ po površini

Da se i vi ne biste susretali sa ovim neprijatnim problemom, obavezno stavite plastičnu rešetku na kupus tako što za cilj možete koristite čak i prosto veliki tanjir. Na taj način kupus neće isplivati i neće moći da se stvori buđ.

7. Druge često sretane greške

Ako volite da stavljate šargarepe, važno je da zapamtite da ne bi trebalo da ih dodajete u mnogo velikim količinama, zato što one smetaju fermentaciji kupusa. Možete da dodate najviše tridesetak grama na 1 kilogram kupusa. Ako ste napravili kupus u tegli, onda je važno da ga čuvate u frižideru nakon toga. Takođe, za vreme same fermentacije dobro bi bio da ga bockate s vremena na vreme, zato što se tako odvaja ugljen dioksid. Na taj način kupus takođe postaje hrskaviji, ali i sočniji. I ne zaboravite da dok kiseli kupus fermentiše, ne bi trebalo da stavljate poklopac ne teglu. Na grlo možete da stavite samo komad gaze koja je u potpunosti dovoljna.

Ako i vi volite da jedete turšiju, onda će vam ovi jednostavni kulinarski saveti pomoći da pripremite veoma ukusnu zimnicu. Sa njima vaš kiseli kupus će se brzo fermentisati, ali pored toga će postati i sočan i hrskav.

Ukoliko se odlučite za posudu od 5 litara, potrebno je odmeriti 200 g soli i sipati u toplu vodu, te mešati dok se ne otopi. Na ovaj način dobija se 4 % rastvor soli, a ako je posuda manja, potrebno je napraviti razmeru. U svakom slučaju, tek kada se so otopi, voda se presipa u bure. Postupak se ponavlja sve dok se bure ne napuni.

Prema informacijama sa stranice agroinfonet, u bure od 120 litara sa 60 kg kupusa, staje 65 l rastvora, za šta je potrebno 2.6 kg soli. Stručnjaci ne preporučuju da se ukupna količina soli preruči odjednom u vodu, jer se ne dobija homogena tečnost.

(Espreso/Bonaepti.rs/agroinfonet)