SRBI, ODMAH BACITE PARACETAMOL U KANTU ZA SMEĆE: Kada čujete ŠTA IZAZIVA, SRUŠIĆETE SE OD ŠOKA

Američki naučnici otkrili su zabrinjavajuću vezu između konzumiranja paracetamola i riskantnog ponašanja.

Jedan od najčešće konzumiranih analgetika u celom svetu, možda čini puno više od jednostavnog ublažavanja bolova.

Acetaminofen, takođe poznat i kao paracetamol, široko se prodaje pod markama Tylenol i Panadol, a studija iz 2020. godine otkriva da, osim što deluje analgetički, isto tako povećava riskantno ponašanje ljudi. Navedena studija merila je promene u ponašanju ljudi kada su pod uticajem uobičajenih lekova koji se izdaju bez recepta.

Čini se da acetaminofen čini da ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o rizičnim aktivnostima, jednostavno se ne osećaju toliko prestrašeno. Budući da gotovo 25 posto populacije u SAD-u uzima acetaminofen svake nedelje, smanjena percepcija rizika i povećano preuzimanje rizika moglo bi imati važne učinke na društvo, objasnio je neuronaučnik Boldvin Vej sa Univerziteta u Ohaju nakon objave rezultata studije u časopisu „Social Cognitive and Affective Neuroscience“.

Rezultati studije pridodaju sve većem broju naučnih istraživanja koja sugerišu da se učinak acetaminofena na smanjenje boli takođe proteže na različite psihološke procese, smanjujući osetljivost ljudi na povređene osjećaje, smanjujući empatiju, pa čak i otupljujući kognitivne funkcije.

Spomenuto istraživanje sugeriše da afektivna sposobnost ljudi da uoče i procene rizike može biti oslabljena kada uzimaju acetaminofen. Iako bi učinci mogli biti blagi, svakako su vredni pozornosti s obzirom na to da je acetaminofen najčešći sastojak lekova u Americi, a nalazi se u više od 600 različitih vrsta lekova koji se izdaju bez recepta i na recept.

Više rizikovanja pod uticajem paracetamola

Vej i njegov tim proveli su niz eksperimenata u kojima je učestvovalo više od 500 studenata. Merili su kako jedna doza acetaminofena od 1000 mg (preporučena maksimalna pojedinačna doza za odrasle), nasumično dodeljena učesnicima, utiče na njihovo rizično ponašanje, u poređenju s placebom nasumično davanim kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata učesnici su morali napumpati balon, pri čemu je svako pojedino pumpanje zarađivalo imaginaran novac. Njihova uputstva su bila da zarade što više imaginarnog novca tako što će što više pumpati balon, ali da paze da balon ne pukne jer bi u tom slučaju izgubili novac.

Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzimali acetaminofen znatno više rizikovali u naduvavanju balona, u odnosu na oprezniju i konzervativniju placebo grupu. Sve u svemu, oni na acetaminofenu napumpali su, i rasprsnuli, svoje balone više od kontrolne grupe.

Osim navedenog eksperimenta, ​​učesnici su takođe ispunjavali ankete tokom još dva eksperimenta, ocenjujući visinu rizika koji su uočili u različitim hipotetičkim scenarijima, kao što je klađenje na sportski događaj, bungee skok s visokog mosta ili vožnja automobilom bez sigurnosnog pojasa. U jednom od istraživanja činilo se da konzumacija acetaminofena smanjuje percipirani rizik u poređenju s kontrolnom grupom, iako u drugom sličnom istraživanju isti učinak nije primećen.

Vej i njegov tim zaključili su da postoji značajna veza između uzimanja acetaminofena i odabira većeg rizika, čak i ako opaženi učinak može biti neznatan. Ipak, priznaju da se očiti učinak leka na rizično ponašanje može protumačiti i drugim vrstama psiholoških procesa, poput možda smanjenja oećaja teskobe.

Moguće je da, kako se balon povećava, oni na placebu osećaju sve veću teskobu zbog mogućeg pucanja. Kada teskoba postane prevelika, prekinu ispitivanje. Acetaminofen može smanjiti tu teskobu, što dovodi do većeg preuzimanja rizika, objasnili su autori studije.

Pronalazak alternativnih psiholoških objašnjenja za ovaj fenomen, kao i pronalazak bioloških mehanizama odgovornih za učinke acetaminofena na ljudske izbore u ovakvim situacijama, teme su kojima bi se trebala pozabaviti pozabaviti buduća istraživanja, smatraju američki znanstvenici.

Upozorenje za kraj

Uprkos tome što je navedeno otkriće ozbiljno, acetaminofen je ipak jedan od najčešće korišćenih lekova u svetu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) smatra ga esencijalnim lekom, a američki CDC preporučuje ga kao primarni lek koji biste trebali uzimati za ublažavanje simptoma bolesti COVID-19, prenosi zimo.dnevnik.hr.

Možda neko s blagim simptomima COVID-19 ne misli da je toliko rizično napustiti kuću i sastati se s ljudima ako uzima acetaminofen. Zaista nam je potrebno više istraživanja o učincima acetaminofena i drugih lekova koji se izdaju bez recepta na izbore i rizike koje preuzimamo, zaključio je Vej.

(Espreso)