KADA ČUJETE ŠTA MARGARIN RADI HOLESTEROLU, IZBEGAVAĆETE GA U ŠIROKOM LUKU: Dr Stanišić UPOZORAVA, TO NIJE NAJGORE

Interesantno je kako druga živa bića reaguju na hranu koju koristimo. Na primer, stavimo li parče putera na zemlju, oko njega će se okupiti mravi. Ako nema mrava, na puteru će se razmnožiti bakterije, jer i one “vole” mlečnu mast. Za razliku od toga, margarin neće biti baš privlačan ni mravima ni bakterijama. I šta nam ovo govori? Hrana koja se kvari je dobra. Naravno pre nego što se pokvari. Jer ako je vole drugi živi organizmi, voli je i naše telo, započela je prof. dr Svetlana Stanišić za portal Espreso.

Razlog zbog koga treba izbegavati margarin su transmasne kiseline. Ali da bismo objasnili šta je to počećemo od toga kakav je sastav masti. Trans masne kiseline se nalaze u malim količinama u prirodnim namirnicama, na primer mesu i mlečnim proizvodima, ali treba reći da trans masne kiseline u puteru čak nisu ni štetne, već postoje studije koje govore da mogu imati dobar uticaj na zdravlje. Međutim, većina trans masnih kiselina koje unosimo ishranom i koja jeste štetna stvorena je u procesu hidrogenizacije.

Šta je hidrogenizacija?

Hidrogenizacija je tehnološki postupak kojim se od biljnih ulja stvara margarin čvrste konzistencije. Tokom tog procesa, vodonik se pod visokim pritiskom ubrizgava u zagrejanu smešu biljnih ulja (suncokretovo, kukuruzno, ulje šafrana ili repice). Na taj način se industrijskim putem od polazne osnove biljnog porekla dobija mast slična životinjskoj, što samo po sebi ne bi bio toliki problem da pritom u ovom istom procesu ne nastaju i trans masne kiseline, koje ostaju nezasićene, ali u prostoru zauzimaju drugačiji položaj od prirodnih nezasićenih cis masnih kiselina.

Iako je margarin prvi put napravljen 1800. godine za Napoleonovu vojsku, masovna proizvodnja je počela u prvoj polovini 20. veka kada je taj tehnološki postupak uveden u širu upotrebu.

Cena je bila prva značajna prednost margarina u odnosu na maslac. Osim toga, činjenica da hidrogenizovane biljne masti imaju ukus koji je sličan ukusu maslaca, ali duži rok upotrebe, manju šansu da užegnu od putera, činila ih je veoma pogodnim za široku upotrebu u prehrambenoj industriji. Takođe, hidrogenizacija povećava tačku topljenja masti zbog čega je margarin bolji za termičku obradu.

U početku se margarin preporučivao kao zdrava namirnica jer ne sadrži holesterol. Međutim, vremenom se ispostavilo da margarin nema tako blagotvorno dejstvo na krvne sudove, kao što se u početku mislilo.

Naprotiv, pokazalo se da trans masne kiseline iz margarina podižu nivo holesterola u krvi i time ubrzavaju nastanak ateroskleroze. Takođe, margarin ima jednak broj kalorija kao puter, a sadrži i veštačku boju, aromu, dodatu so, emulzifikatore i konzervanse.

Nažalost, izvestan broj nutricionista preporučuje margarin kao deo pravilne ishrane, navodeći da je to poseban proizvodu koji sadrži omega masne kiseline. Bez obzira na polaznu sirovinu od koje se proizvodi, većina margarina sadrži štetne transmasne kiseline, a ove reklame su plaćene. Dakle, puter ili margarin? Možda je slično u ustima, ali Vaše srce zna razliku!

A šta je sa margarinima bez transmasnih kiselina?

Za sada, kao i svaka druga novina, margarin bez trans masti su rešenje za koje tek čekamo vesti. Oni se proizvode tako što se zapravo nezasićene masne kiseline u ulju zamenjuju zasićenim masnim kiselinama i na taj način dobijamo margarin bez trans masti ali sa tzv. inteesterifikovanim mastima. Ja bih ipak preporučila da se držimo dobrog starog putera, koji se koristi bar 5000 godina unazad, i za koga znamo da ima neutralan uticaj na zdravlje.

Više informacija na ovu ili sličnu temu, potražite na njenom zvaničnom Jutjub kanalu.

(Espreso/Vanja P.)