RADA ĐURIĆ SKRHANA ZBOG ĆERKE: Odselila se MLADA, veliki deo života mi je prošao BEZ NJE! (FOTO)

"Svakome ko je pokušao da ne bude „ljud“ vratilo se, možda ne njemu, ali drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, što baš i nije pošteno. Kad nam je priroda već dala šansu, zašto ne bismo bili ljudi? Postoji, valjda, neki razlog zašto smo na planeti"

"Verujem da je svako od nas neko, a to sam uspela i da proverim razgovarajući sa ljudima u prethodnom periodu. Samo mislim da smo na to zaboravili, pa te osobine stalno pripisujemo nekome ko će uraditi nešto za nas ili umesto nas“, ispričala je Rada Đurić sredinom marta,kada je počela da se prikazuje njena emisija „Da sam ja neko“. Gledajući je dok razgovara sa „običnim ljudima“, zbog njene neposrednosti čini nam se kao da ćaska sa komšijama. Ipak, onima koji makar površno znaju kako televizija funkcioniše „iznutra“, jasno je da je za tako nešto potrebno mnogo znanja, iskustva i sati provedenih na terenu i u montaži.

Za razliku od studijskih emisija, ovde niko ne može da vam zameri da su pitanja suviše duga ili da mnogo gestikulirate.

"Mislim da sam samoj sebi najstrožiji sudija i u profesionalnom i u privatnom životu. Uvek sam nepogrešivo znala kada mi je pitanje predugačko. Niko to ne treba da mi kaže, a postoje momenti kad moraš da „pričaš rukama“. Eto, sada je to moderno, političari se jako bave govorom tela, samo što je njihov govor vrlo izveštačen. Mislim da ljudi to nepogrešivo prepoznaju, baš kao što sam sigurna da vam nikada neće zameriti zbog iskrenosti i spontanosti. Kad su ih već učili kako se drže ruke ili glava, mogli su da ih nauče da je odgovaranje na novinarska pitanja deo njihovog posla, kao što je deo našeg da ih postavljamo."

*Rekli ste da svojoj deci želite da naprave manje loših nego dobrih izbora u životu, a kako izgleda odnos vaših izbora?

"Tasić sasvim dobro stoji. (smeh) To ne želim samo svojoj deci, već svim mladim ljudima koji su pred većim izazovima nego mi, jer su vremena drugačija. Kako koje dolazi, sve je luđe i mojoj generaciji nedostupnije. Sigurna sam da mnogo stvari ne razumemo, pa radije posmatram sa strane. Mi smo učestvovali u vremenu koje je prethodilo ovom, a na osnovu onoga što smo uradili sudiće nam se ili ćemo suditi sami sebi. Stvarno mislim da se sve u životu događa s nekim razlogom. Ukoliko se ne desi, onda zaključim da verovatno postoji viši cilj zašto je tako. Nikada nisam kalkulisala, već me uglavnom u velikim odlukama vodilo srce. Srce, ideja, neke stvari koje više i ne postoje, pa mi bude malo neprijatno da o njima pričam."

*Kako vam se dopada Njujork, gde često idete jer tamo dugo živi vaša ćerka?

"S obzirom na to da Vera ima 28 godina, a da je u Njujorku više od deset, to je zaista dugo. U tom gradu je završila fakultet i udala se. Veliki deo života provela je tamo, i veliki deo mog života protekao je bez nje, što je mnogo gore kad gledam onako sebično, roditeljski. Međutim, kad nju posmatram, onda pomislim da je tako bolje, jer kada je detetu dobro onda je dobro i roditelju. Kad me neko pita da li bih, u ovim godinama, živela u Njujorku odgovor je ne. Divan je, ali prebrz, čak i za mene. (smeh) Odem na sedam, osam dana, i super. U stvari, možda bih volela da živim u Njujorku kakav je sada, jer se i te kako vide efekti “zaustavljanja planete” zbog pandemije. Mnogo je ljudi ostalo bez posla, mnogi divni prostori koji ga čine Njujorkom su prazni. Verujem da će se oni brzo snaći, jer taj grad ne može dugo da stoji, ali ovog trenutka Tajms skver izgleda potpuno drugačije nego pre. Prvi put sam mogla da ga dobro pogledam, jer je ranije u svako doba dana i noći bio pun ljudi."

*Može li majka da se navikne na te silne odlaske i dolaske?

"Navikla sam se, jer je između dolazaka i odlazaka čista ljubav, bezrezervno razumevanje. Da se nisu desile takve okolnosti, možda to ne bih otkrila ni kod sebe ni kod Vere. Reč je o čistom upoznavanju sopstvene dece, pa i sebe kroz njih." - rekla je Rada u jednom intervjuu za Stil.

(Espreso)