OVAKO IZGLEDA SIN VESNE PEĆANAC, POTRESNO! Na njegovom LICU se vidi da je JEDVA PREŽIVLJAVAO KAO I MAJKA (FOTO)

Život velike glumice Vesne Pećanac bio je protkan bolom, prepun tuge, nemaštine i gubitka. Glumica je svojevremeno snimljena kako ruča u narodnoj kuhinji.

Međutim, ni život njenog sina Petra Nikolića nije mnogo bolji. On je javno jednom prilikom na mrežama napisao svoju ispovest, a u svakoj njegovoj reči vidi se velika tuga.

- Bavljenje muzikom zatupljuje čoveka. Fali mi ona britka misao koju sam imao dok sam pisao knjigu. Fali mi i ono sveprožimajuće jedinstvo koje sam osećao dok sam slikao na platnu. Još se nisam bavio vajarstvom i arhitekturom, a mogao bih. Kratak je ovaj život, a ja bih voleo da iskusim sve oblike humanog stvaralaštva. Ja sam genij koji ne samo da nikome u okolini nije potreban, već i smeta i izaziva neprijatnost zbog suviška darova koje nosi u sebi. Činjenično stanje. Moja kultura je upravo srazmerno suprotna sa nekulturom BG pašaluka. Ah, kako me to čini duboko nesrećnim i rekao bih protraćenim. Sagradio bih dvorac sa četrnaest kula i snimio film do polovine jula. Ljudi me ne cene i ja danas nemam ni hleba da jedem. Idem na kej da sviram sa verovatno najboljim gitaristom u gradu koji je uredno registrovani socijalni slučaj i da sakupimo što novaca u šešir. Za mene je to zabavno iskustvo - napisao je Petar 2017. godine.

- Počeli smo da radimo na albumu sa radnim naslovom "Totalno deklasiran". To je najveći greh u ovdašnjoj zaista preko svake granice pristojnosti odveć tupavoj sredini, to. priznati poraz i reći da si pobeđen. Moja je pobeda u priznanju poraza. Ne samo da sam deklasiran, već i degradiran. Vrsta ljudi kojom sam okružen ne prestaje da me iznenađuje. Sinoć sam kontemplirao svu ništavnost i sitničavost ljudske laži. Ja ne čekam da mi se ljudi obrate, pa da im vidim laž na usnama, ja ih čitam u prvom trenu, vidim im laž u očima i tada sam najviše poražen jer ljudi nose laž svuda sa sobom. Od svih stvari u životu koje čovek može izgubiti, najviše bola i praznine mu pričini gubitak smisla. dosta mi je besmislenih ljudi. Hteo bih tvoje oči. ne da me gledaju, već da me vide. uzmi me onakvog kakav zapravo jesam. Nije mržnja odsustvo ljubavi. ona je ljubavi veoma slična jer gori i ne sagoreva. odsustvo ljubavi je strah. oko mene ljudi se svačega boje. po tome znam koliko malo vole.Vreme mi je da postanem autoritet. I am a leading caracter in the story of my mind. Čovečanstvo je nepovratno izgubljeno. Spašava se samo jedinka i jedinstvenost. Razmišljam o mehanizmima i obrascima po kojima se vladaju ljudi, a da toga nisu svesni. Prosvećenost u Srbiji je kao vrlina na robiji. Šta bih dao da se okružim sa par svetlih umova. Dosta mi je mraka i tame. Zvezde na nebu svetlucaju same - pisao je Petar.

Podsetimo, njegova majka je takođe imala bolan život. Nju je depresija stigla u vreme bombardovanja, što je i sama priznala.

- U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: “Meni su svi bedemi srušeni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica... Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija - sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: Odigraj to na sceni. I to je život - ispričala je pre nekoliko godina.

Ona je toliko volela scenu da nikada nije želela da ode u penziju. Međutim za kratko vreme je izgubila muža i oba roditelja i tada nije mogla da gleda kako se ljudi smeju.

Pored Petra Živko ima još dvoje dece – Mariju i Luku, koji vode potpuno drugačije živote od najmlađeg Nikolića.

(Espreso)