DEPRESIVNI LJUDI NAJVIŠE KORISTE OVE REČI: Naučnici otkrili, evo kako da ih prepoznate po GOVORU

Naučnici su sproveli istraživanje objavljeno u časopisu Clinical Psichological Science sa ciljem da dođu do zaključka da li postoji i kakva je veza između načina izražavanja i depresije.

Na osnovu reči, zamenica i stila izražavanja stručnjaci su utvrdili da veza između ove mentalne bolesti i jezika i te kako postoji.

Naučnicima je u ovom procesu pomogla tehnologija – kompjuterska analiza tekstova, koja obrađuje ogromne količine podataka za samo nekoliko minuta. To im je omogućilo da:

1. Identifikujući jezičke karakteristike koje su ljudi možda prevideli,

2. Izračunavanje učestalosti pojedinih reči i vrsta reči u procentima,

3. Leksička raznolikost,

4. Prosečne dužine rečenica,

5. Gramatički obrasci i mnoge druge stvari.

Pomogle su im i lične beleške i dnevnici depresivnih pojedinaca, kao i radovi poznatih umetnika (Kurt Kobejn, Silvija Plat…).

Takođe su se oslanjali na snimke prirodnog govora osoba sa depresijom, a zajedno su nalazi pokazali jasne i dosledne razlike između osoba sa i bez depresije.

Koje reči češće koriste depresivni ljudi?

Jezik se može podeliti na dve komponente: sadržaj i stil.

Sadržaj

Sadržaj se odnosi na ono što izražavamo – to jest, značenje ili temu iskaza.

Oni sa simptomima depresije koristili su prekomerne količine reči negativnih emocija, posebno negativnih prideva i priloga kao što su „usamljen“, „tužan“ ili „nesrećan“.

Oni sa simptomima depresije takođe su mnogo češće koristili zamenice u prvom licu jednine, kao što su „ja“, „ja“ i „ja“, a mnogo manje koristile zamenice u drugom i trećem licu, kao što su „oni“, „oni“ ,” ili “ona”.

Ovaj obrazac upotrebe zamenica sugeriše da su osobe sa depresijom više egocentrične i manje povezane sa drugima. Istraživači su otkrili da su zamenice zapravo pouzdanije od reči koje izražavaju negativne emocije kada određuju depresiju.

Svi znamo da su ruminacija (preterano razmišljanje o ličnim problemima) i socijalno povlačenje uobičajeni znaci depresije, ali ne znamo da li ovi nalazi odražavaju razliku u pažnji ili razmišljanju. Da li je depresija ta koja tera ljude da se fokusiraju na sebe, ili oni koji se fokusiraju na sebe počinju da pokazuju znake depresije?

Stil

Jezički stil se ne odnosi toliko na sadržaj onoga što govorimo, već na način na koji to izražavamo.

Istraživači su sproveli opsežnu analizu teksta 64 različita onlajn foruma o mentalnom zdravlju, analizirajući više od 6.400 članova.

Šta je sa onima koji su već prošli depresivni period?

Istraživanje je takođe obuhvatilo forume za oporavak na kojima su članovi koji su prošli kroz periode depresije objavljivali pozitivne i pozitivne izveštaje o svom oporavku.

Naučnici su otkrili da je bilo otprilike isto toliko reči koje izražavaju negativne emocije koliko i na kontrolnim forumima, dok je količina reči koje izražavaju pozitivne emocije porasla za oko 70 odsto.

Ipak, prevalencija apsolutnih reči (poput “uvek”, “nikad”, “ništa”) ostala je značajno veća nego na kontrolnim forumima, ali nešto niža nego na forumima za anksioznost i depresiju.

Oni koji su u prošlosti pokazivali znake depresije imaju veću verovatnoću da će je ponovo doživeti.

Isti efekat se vidi kada se koriste zamenice, ali ne i kada se koriste reči povezane sa negativnim emocijama.

Naravno, potpuno je moguće da pojedinci koriste reči povezane sa depresijom, ali ne i da budu depresivni.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 300 miliona ljudi širom sveta živi sa depresijom, što znači da se broj navedenih osoba povećao za više od 18 odsto od 2005. godine, pa je utoliko važnije da imamo više alata na raspolaganju za identifikaciju ovo stanje, sa kojim možemo poboljšati zdravlje ljudi.

(Espreso/citymagazine.rs)