NJEGA SE MILOŠ BIKOVIĆ DOŽIVOTNO ODREKAO, SVE IZNEO JAVNO! Evo ko je u pitanju

Glumac Miloš Biković je otkrio da ga je majka podržala u karijeri, ali da joj njegov uspeh nije previše važan.

– Njoj moj uspeh nije mnogo važan. Verovala je da ću postati glumac, ali me nije preterano hrabrila u tome. Kada je moja karijera počela da ide uzlaznom linijom, ona me je podržala – ispričao je Biković i otkrio da je majci od honorara kupio stan.

- Stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Njoj pokloni nisu toliko važni. Odrastao sam na Karaburmi, a često smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zarađivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan život. Moj brat jeste - rekao je glumac u intervjuu za pomenuti magazin.

Biković je nedavnom intervjuu za "Novosti" otkrio da i on takođe mir pronalazi u veri.

– Mir pronalazim u crkvi, kao i moji preci. Nisam ga našao u self-help literaturi i kvazi hindu i budističkim tehnikama. Nisam našao bolje načine od onih koje nudi pravoslavlje.

Ipak, svaki uspeh traži požrtvovanost, a Miloš Biković je postigao mnogo.

Čega se najteže odrekao na tom putu, otkrio je nedavno u razgovoru za magazin.

– Svega sam se odrekao, ne znam šta mi više nedostaje. Možda vožnja skejta. U ovom trenutku najteže mi pada što me stiže neki umor koga neću moći tako lako da se otarasim.

Zameraju li vam bliski ljudi da ih zapostavljate i kako nadoknađujete propuštene trenutke?

– Ne samo da mi zameraju već mi govore kako to vreme ne može da se nadoknadi. Ali, kao što ste rekli, svaki uspeh ima svoju cenu.

Svojevrsni ste ambasador Srbije gde god da se pojavite, upoznali ste mnoga velika imena. Ko vas je najviše fascinirao ili možda razočarao?

– O onima koji su me razočarali ne bih javno govorio, smatram to neprimerenim. Ako govorimo o kulturi i umetnosti, ljudi koji su došli do neke pozicije u 90 odsto slučajeva su tu s pravom, zahvaljujući velikom radu i trudu. Nama to nekad deluje lako, jer vidimo samo vrh ledenog brega, slavu koja dolazi kao nagrada, ne i sve što se pod tim bregom nalazi. Znate kako kažu, vidimo samo lepu figuru koju balerina pravi, ali ne i njena krvava stopala.

Činjenica je da ste sa malo godina postigli mnogo. Veliko je iskušenje odoleti osećaju bitnosti, posebno kada ste rođeni na ovim prostorima. Šta vas drži čvrsto na zamlji?

– To što sebi ne priznajem uspeh. Uveren sam da postoji neka viša sila koja raspolaže našim životom i trudim se da što je moguće više uživam. U mom slučaju to znači da radim i pomeram granice, pre svega sopstvene. Ne smatram sebe previše bitnim, jer znam da moj život može da se završi svakog časa i da se ništa ne bi promenilo. Baš kao što kaže izreka: “Memento mori” (“Seti se da si smrtan”). Sve će biti isto i kad mene ne bude. Ukratko, to bi bila neka zdrava higijena za čovekov osećaj preterane bitnosti.

(Espreso)