OVO JE KNEZ LAZAR JEO UOČI KOSOVSKOG BOJA: Ono u čemu se SRBI DAVE I DANAS, bilo mu je OMILJENO!

Šta se jelo i pilo u vreme cara Lazara… ima li dovoljno podataka o tom prohujalom vremenu 14. veka…

Slavu slavi srpski knez Lazare U Kruševcu mjestu skrovitome. Svu gospodu za sofru sjedao, Svu gospodu i gospodičiće: S desne strane starog Jug-Bogdana, I do njega devet Jugovića; A s lijeve Vuka Brankovića, I ostalu svu gospodu redom: U zastavu vojvodu Miloša, I do njega dv’je srpske vojvode: Jedno mi je Kosančić Ivane, A drugo je Toplica Milane. Car uzima zlatan pehar vina…

(KNEŽEVA VEČERA, odlomak; Vuk je ovu pesmu zabeležio od svog oca Stefana)

Iako nema pouzdanih podataka o Kneževoj večeri, većina istoričara je saglasna da je moralo postojati okupljanje i dogovor srpkih velikaša uoči odlaska u Kosovsku bitku 1389.

Jela na dvoru cara Lazara

Prema narodnom predanju, Kneževa večera uoči Boja na Kosovu 1389, održana je na Lazarevom dvoru u starom gradu Kruševcu; neki istoričari tvrde da je bila na Babinom Mostu, nedaleko od Prištine, blizu poprišta bitke; a ima i onih koji sumnjaju da je Kneževe večere, uopšte, bilo.

Beo mrs i divljač

Šta su jeli srpski vitezovi uoči odlaska u Kosovski boj, otkriva kuvar Toni Radić u TV-emisiji Tonijeve gozbe.

– Za predjelo se posluživao beo mrs, slan ovčji sir, kajmak, skorup i mlad crn luk. Bungur je bilo glavno jelo koje se priprema od pšenice i različite vrste mesa. Glavna jela, bila su rezervisana za razne vrste pečenja: ovčetinu, srnetinu, zečetinu kao i meso od divljeg vepra. Na kraju gozbe, gosti su bili posluživani jabukama, kruškama, crnim i belim grožđem – otkriva Toni Radić tajnu Kneževe večere.

– Iako ne možemo dati pouzdan odgovor, većina istoričara je saglasna da je dogovor srpskih velikaša pred odlazak u bitku morao postojati. Kneževa večera, vekovima kasnije, bila je povod i za mnoga umetnička dela i pozorišne predstave koje su prikazivane još pre Drugog svetskog rata – kaže Mladen Bosnić, istoričar umetnosti… Razlika između današnjih proslava i srednjovekovnih gozbi, bila je u tom što su trajale i po više dana. Tadašnje plemstvo, imalo je retku priliku da se sretne. Zato bi u toku višednevnih gozbi uživali u razgovorima i dobroj hrani dok su ih vinima posluživale lepe devojke…

– Bez sumnje, tadašnja kuhinja, bila je preuzeta iz Vizantije jer su se u 13. veku, u vreme kralja Milutina, uveli vizantijski običaji… Što se tiče začina, u to vreme su se koristile aromatične trave, poput majčine dušice i bosiljka… Divljač je, takođe, bila zastupljena na dvoru plemstva i pripremala se više dana, tako što bi ostajala u pacu s aromatičnim travama i vinskim sirćetom… Vina su bila vrlo odomaćena na srpskim dvorima u vreme Nemanjića. Pored župskih vina, na Lazarevom dvoru, pila su se i čuvena dalmatinaka vina jer su u to vreme postojale stalne i uhodane trgovačke veze s Dubrovnikom.

(Espreso/bastabalkana)