OTKRIVENO KO JE BIO OTAC PREDRAGA KONA! Ostaćete u blagom šoku na OVE REČI

Predrag Kon rođen je 10. juna 1955. godine u Beogradu. Otac Andrija Ernest Kon, kao rezervni oficir vojske Kraljevine Jugoslavije odveden je u nemačke logore i sa Rafaelom Blamom, Aleksandrom Levijem i mnogim drugim Jevrejima neko vreme bio je zatvoren u baraci broj sedam, u kojoj je postojala tajna radio stanica. Predragova majka Danica, rođena je u Aleksincu, u čuvenoj trgovačkoj porodici Živković. Ima starijeg brata Jovana, dugogdišnjeg direktora u Institutu „Mihajlo Pupin“ i sestru koja je početkom devedesetih godina sa porodicom otišla u Izrael.

„Moj dobri otac preživeo je Holokaust u logorima u Osnabriku i Nirnbergu. Kad se vratio iz ropstva u Beograd, radilo se na obnovi zemlje, kako da priča Holokaustu, o tome da je tek svaki sedmi Jevrejin koji je pre rata živeo u Beogradu i preživeo? Imao sam u rukama takozvanu ‘crnu knjigu’ o zločinima fašističkog okupatora, ali nekako je to bila samo knjiga. Mi koji pripadamo drugoj generaciji preživelih Holokausta većinom nismo znali mnogo, a ono što smo znali nismo baš jasno shvatali. A onda je počelo da se otkriva: razgovori, knjige poznatih ljudi, priče preživelih, filmovi… Odjednom pitanje: ‘Pa zašto moj dobri otac nije pričao o tome? ’Kome da priča? Deci? Šta je trebalo da priča? Nisu to bile priče za pričanje tek tako. Shvatio sam! Od tada samo teku suze bez reči, neprekidno na svako sećanje, svako pominjanje Holokausta. Na svako pominjanje suze teku, na svaki film, na svaku priču preživelog, kad vidim čuveni istetovirani logoraški broj, Juden zvezdu. Zašto je to tako? Verovatno zato što moj dobri otac nikada ništa nije pričao. Hteo je da me sačuva od svega”.

Očeva porodica je davno otišla iz Čorne u Mađarskoj. Dvadesetih godina prošlog veka nastanili su se u Zagrebu, potom u Beogradu. Deda po majci, Mihailo Živković, bio je blagajnik Aleksinačke štedionice, trgovac i gostioničar. Jedna prabaka zvala se Danica – po njoj je ime dobila i Predragova majka, koja je rođena 1925. godine. Inače, Živkovići su se u Aleksinac doselili posle oslobađanja od Turaka.

Zbog očevog posla, do sedme godine živeo je u Americi. Pamti letovanja u Malom Zatonu, kraj Dubrovnika, utakmice sa drugovima i želju da uvek bude golman. Učestovao je na mnogobrojnim susretima jevrejske dece i omladine i međuopštinskim susretima u Jugoslaviji.

(Espreso)