SRBI KAO LUDACI KUPUJU OVU RIBU, A U NJOJ SE NALAZE CRVI! Ostaćete šokirani kada vidite O KOJOJ SE RADI

Skoro svi znaju da je sirova ili slabo pečena, slatkovodna riba pravi izvor parazita. Ali iz nekog razloga postoji mišljenje da je morska riba u tom pogledu sigurna, ali to je gruba zabluda!

Na primer, anisacidoza pogađa gotovo sve vrste morskih riba. Crvi se mogu naći u stotinama vrsta riba kao što je bakalar, smuđ i losos, a verovatnoća da se crvi nađu u haringi iz Severnog mora i Baltika je gotovo 100 %.

Ako, na primer, pojedete sirovu ribu zaraženu živim parazitima (a to se može desiti ako jedete suši) osetićete mučninu, povraćanje, bol u stomaku, osip, groznicu, proliv, a može doći i do formiranja čira u želucu kao i drugih komplikacija.

Ako mislite da je „evropska“ riba sigurna zbog visokih standarda kvalitete, prevarili ste se. Nekoliko godina Norveška je pritiskala Ukrajinu na sve moguće načine da promeni svoje standarde u zamrzavanju ribe. Norveški proizvodi nikad nisu prolazili sanitarnu kontrolu zbog velike količine parazita u ribi. Nakon nekog vremena Ukrajina se predala, jer su ih evropski partneri uveravali da su svi crvi u ribama mrtvi jer su smrznuti!

Ali postoji kvaka ili začkoljica u tom uverenju: Naime, zamrzavanje ribe do -18 stepeni Celzijusa dovodi do smrti crva ali tek posle 14 dana. Zamislite da se proizvođač odlučio da uštedi na dubokom zamrzavanju i „skrati“ tehnologiju prerade, pa ulovljenu ribu odmah ne zamrzne, nego nešto kasnije, tada svi crvi ulaze u mišićno tkivo ribe.

Upotreba ohlađene, a ne duboko zamrznute ribe za suši je odličan način da vam se paraziti nastane u organizam.

Farme za uzgoj ribe

Danas se riba uzgaja masovno, pa se više i ne može smatrati morskom ribom jer je gaje u ribnjacima koji liče na farme pilića. Takva riba je puna hemikalija i skoro da ne predstavlja bilo koju korist za čoveka. Prema studiji objavljenoj u akademskom naučnom časopisu Nauka, sadržaj toksina i teških metala u veštački uzgojenoj ribi je nekoliko puta veći od nivoa supstanci u ribama ulovljenim u moru. Neki lekari preporučuju ograničen unos ovakve ribe – kako bi se smanjio rizik od raka!!!

Imajte na umu da su pastrmka i losos na policima „obojeni“ veštačkim bojama kako bi im meso izgledalo primamljivije. Antibiotici i hormoni rasta takođe se koriste u proizvodnji ribe, a toksični lekovi se takođe koriste u borbi protiv ribljih parazita, neizostavnog pratioca prepunih ribnjaka.

Oni ljudi koji svesno kupuju ribu prizvedenu u ribnjaku kako bi zaštitili one koje rastu u divljini, grdno se varaju. Još niko nije zaštitio jelene, tako što je u šume pustio krave.

Studija kanadskih biologa je pokazala da se broj ribe u morima znatno smanjio poslednjih godina. Mladi lososi koji migriraju u blizini farmi lososa imaju 9 puta više morskih ušiju (riblji paraziti) nego losos iz regija u kojima nema takvih farmi.

Farme postaju žarišta infekcije i parazita, a upotreba hemijsih sredstava i lekova za borbu protiv istih, dovode do pojave otpornih i posebno opasnih bolesti za divlju ribu. Atlantski losos je gotovo izumro – danas samo 1% jedinki živi u prirodi, a preostalih 99% se uzgaja u „kućnim“ uslovima.

Američki komitet za zaštitu lekova i proizvoda razmatra zahteve proizvođača da dozvole masovnu proizvodnju genetski modifikovanog lososa (gen jegulje je ugrađen u njega) – koji bi rastao 6 puta brže, a njegova težina bi pretekla težinu običnog lososa 13 puta.

Ali najveće licemerje leži u činjenici da ribu u ribnjacima hrane drugom ribom! Jedan kilogram uzgojenog lososa čini najmanje 5 kilograma manje ribe – sardine, inćuna i td, kojom hrane ove ribe. Ribe uzgojene na ovaj način pune su toksina jer se gaje u visoko zagađenim vodama.

Mit o fosforu

Zaboravite na fosfor koji bi trebao da vas učini pametnijim: američki lekari su dokazali da ljudi koji često jedu ribu imaju probleme sa pamćenjem zbog visokog sadržaja polikloriranih bifenila – toksičkih i vrlo postojanih zagađivača koji se mogu akumulirati u živim organizmima.

(Espreso)