STRUČNJACI OTKRILI DA LI SE KAŽE USKRS ILI VASKRS: Sigurno ste pogrešili

Za početak, stručnjak kaže da treba razrešiti jednu nedoumicu oko samog imena. Da li se pravilno kaže Uskrs, Vaskrs ili Voskres?

Može se reći da su sve tri reči ispravne!

"Vaskrs" je srpskoslovenski oblik i on pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku. "Voskresenije" je ruskoslovenski oblik. Potiče iz staroslovenskog jezika ruske redakcije i on je danas u upotrebi u srpskoj crkvi. Pravilno je reći i "Uskrs", jer ovaj naziv pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o nazivu koji je nekada davno nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.

Veliki četvrtak i Veliki petak smatraju se "teškim" praznicima. Na te dane se u našim krajevima boje jaja za Vaskrs. Jaja se boje uvek izjutra, dok dan napreduje, a nikada poslepodne. Svi ostali poslovi se prekidaju, naročito na Veliki petak, za koji se kaže da je "strašan" praznik kako za crkvu, tako i u narodnom verovanju. Na ovaj dan se često samo jednom jede, ni pokojnici se ne sahranjuju, jer je to po narodnom verovanju dan žalosti, tuge i opšte tišine. Takođe na ovaj dan ni crkvena zvona ne zvone, već se "klepa" tj. lupa po dasci.

Ovaj veliki praznik se u našoj narodnoj tradiciji proslavlja u čast Hristovog vaskrsnuća. To je dan radosti, veselja, zabave i druženja među ljudima.

Svako domaćinstvo priprema svečani ručak, za koji se potrudi da bude bogat i raznovrstan. Vaskršnja pečenica obično je prase ili jagnje. Običaj je da se svaka osoba protrlja vaskršnjim jajetom po licu nakon ustajanja da, bi bila zdrava i rumena kao i jaje. Negde se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo prvo crveno ofarbano jaje i zajedno sa travama (zdravac, kaloper), a sve radi zdravlja. Na Vaskrs, ujutru, ukućani se prvo omrse crvenim jajetom nakon Velikog posta.

U nekim krajevima se pripremaju i posebni obredni hlebovi (kravajče, buzdovan, komka) u koje se utisnu kuvana jaja. Oni se dele deci i svima koji dođu da čestitaju praznik. Takođe se na ovaj veliki praznik ne puca.

Posebnu draž ovom prazniku daju ofarbana i šarana jaja. Široko je rasprostranjeno tucanje ofarbanim jajima. Razbijeno jaje pripada onome ko ga razbije. Jaja se prvo tucaju vrh u vrh, a posle šotka o šotku. Opšti običaj kod hrišćana predstavlja i darivanje jajima. Za tu priliku se spremaju lepo ofarbana i ukrašena (oslikana) jaja raznim tehnikama. Domaćica prilikom bojenja i šaranja nameni jaja za ukućane, ali i gostima i prijateljima i prema nameni ih posebno i oslikava. Jedna od najpoznatijih tehnika šaranja jaja je batik tehnika - šaranje voskom.

Svi ovi praznici i običaji uz njih, proslavljaju se i izvode u želji da se osigura zdravlje, berićet i napredak u budućnosti. U tu svrhu se i izvode sve te radnje: mesi kolač, razbijaju jaja, umiva vodom u koju je stavljeno crveno jaje... Sve to u našoj narodnoj religiji ima određenu simboliku i dubok magijski smisao.

(Espreso)