SIGMUND FROJD JE "DEŽA VI" PRIPISIVAO SAMO 1 STVARI: Povezano je sa MOZGOM

Ako ste ikada imali taj misteriozan osećaj da vam nešto novo - grad ili osoba koju vidite po prvi put, izgleda poznato, kao da ste tamo bili ili da tu osobu znate od ranije, pridružujete se onoj grupi ljudi koja je iskusila deža vi. To je kratak, prolazan osećaj, koji traje ne više od 30 sekundi, a 96 posto ljudi tvrdi da je bar jednom doživelo ovu pojavu.

"Deža vi (déjà vu) , reč francuskog porekla, znači 'već viđeno' i podrazumeva isključenje, odnosno, sudar između objektivne nepoznanice i subjektivnog osećaja da vam je nešto poznato. Do sada je ovo bilo najbliže proučavano u vezi sa epilepsijom, jer se često dešava da pacijenti dožive ovu pojavu pre napada" kaže Kler Flerti-Kreg, neuropsihijatar i psiholog za savetovanje i lečenje u medicinskom centru Herši.

Pravi razlog zašto se ovo dešava i zdravim ljudima nije poznat, ali ono što sigurno znamo je da su uključeni isti delovi mozga u kojima se informacije koje primamo povezuju sa našim sećanjem.

Pojam deža vi ušao je u upotrebu kada je francuski filozof i istraživač Emil Borjak skovao ovaj termin 1876. godine. Zagovornici psihičkih feonemena ubrzo su ovu pojavu povezali sa postojanjem prošlog života, dok su prvi psiholozi i psihijatri raspravljali o različitim teorijama, kako bi objasnili njegovo postojanje.

Sigmund Frojd je deža vi pripisivao potisnutim željama, a jedno od narodnih verovanja kaže da je ono rezultat gomilanja životnog iskustva. Međutim, naučnici tvrde drugačije.

Desetine mogućih objašnjenja šta izaziva deža vi predstavljani su tokom decenija, kaže Flerti Kreg, ali većina je postala neodrživa, jer su vremenom istraživači otkrivali sve više o ljudskom mozgu i kognitivnim procesima. Statistički gledano, deža vi se najčešće javlja u kasnoj adolescenciji, a učestalost njegovog pojavljivanja opada sa godinama.

"Dugo se održala teorija o vizuelnom isključenju. Mislilo se da jedna hemisfera mozga prvo obrađuje vizuelnu informaciju, a zatim da odložena informacija dolazi u drugu hemisferu mozga gde ona izgleda kao sećanje. Nedavna istraživanja sprovedena na slepim osobama su osporila ovu teoriju", kaže Flerti Kreg dodajući da postoji bar jedan slučaj kad je slepa osoba doživela deža vi uključujući samo čulo sluha, dodira i mirisa.

(Espreso / b92)