GREŠKA KOJU SVI PRAVIMO POVEĆAVA RIZIK BOLESTI CREVA: Važno je da ovo znate ako pijete antibiotik

Činjenica je da je medicinu dvadesetog veka obeležio pronalazak antibiotika, a ova velika grupa lekova je produžila život ljudi na našoj planeti i mnoge fatalne bolesti učinila izlečivim.

Ipak, raširena neracionalna upotreba antibiotika stvorila je ozbiljan problem nastanka sve veće otpornosti i neosetljivosti uzročnika infekcije na njihovo dejstvo.Kada su u pitanju deca, bakterijske infekcije se u svim uzrastima leče antibioticima, pa i kod tek rođenih beba.

Šta je važno za bolji uspeh terapije?

Ass. dr Nina Ristić, pedijatar-gastroenterolog Univerzitetske dečije klinike Tiršova tvrdi da upotreba antibiotika kod većine virusnih infekcija nije opravdana i jedan je od razloga sve veće otpornosti mikroorganizama na dejstvo antibiotika. Da bi se donela prava odluka koji će se antibiotik koristiti za određenu infekciju potrebno je znati na koji antibiotik je osetljiva bakterija koja je uzrokovala infekciju, što se određuje antibiogramom. Takođe je važno da se primeni u odgovarajućoj dozi. Pored toga, treba imati u vidu da primena antibiotika može dovesti do neželjenih efekata koji smanjuju efikasnost terapije. Najčešće se javlja dijareja, koja podrazumeva pojavu tri ili više tečnih i/ili kašastih stolica u toku dana, navodi Novosti Magazin.

Dijareja se javlja u proseku kod trećine dece koja su lečena antibioticima.

Gotovo svaki antibiotik može da izazove dijareju, ali je ipak najčešće izazivaju antibiotici koji se veoma često propisuju, poput penicilinskih preparata.

Bitno je da se istakne da dijareja može da se javi čak i do 8 nedelja nakon završene terapije antibioticima. Klinička slika je raznolika od veoma blage dijareje, do po život opasne. Najteži oblici dijareja javljaju se kao posledica infekcije Klostridijom. Uzrok nastanka dijareja tokom primene ili nakon primene antibiotika je poremećaj ravnoteže između "dobrih" i "loših" bakterija-tvrdi doktorka Ristić.

Crvenu mikrobiotu čini oko 100 milijardi bakterija, što je 10 puta više od broja svih ćelija u našem organizmu. Većina ovih bakterija su "dobre", a smanjenje njihovog broja omogućava naseljavanje patogenih bakterija. Svaka osoba ima jedinstvenu, poput otiska prsta, crevnu mikrobiotu koja se formira u prvih 1000 dana od začeća. Uloge crevne mikrobiote su mnogobrojne: ona pomaže varenje, sprečava nastanak infekcija, ali može uticati I na nastanak brojnih autoimunih, kardiovaskularnih i drugih bolesti.

Da li probiotici mogu da pomognu?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji kada su primenjeni u adekvatnoj dozi doprinose zdravlju domaćina,a čija ja efikasnost dokazana u brojnim studijama.

Ipak, probiotici ne mogu da zamene prirodnu crevnu floru, ali mogu privremeno, dok se naša mikroflora ne obnovi, da obavljaju njene mnogobrojne funkcije. Najnovija istraživanja su pokazala da primena probitoika uz antibiotike smanjuje mogućnost pojave dijareje izazvane antibioticima. Takođe, ukoliko se dijareja ipak javi, probiotici skraćuju trajanje dijareje i dužinu bolničkog lečenja. Prema tome, probiotici se mogu koristiti kao pomoć pri lečenju dijareje povezane sa antibioticima.

Međutim, veoma je bitno koji probiotik uzimamo i u kojoj dozi. Probiotik treba da uzimamo sve vreme uz antibiotik, ali je dobro da se uzima i bar mesec dana nakon toga.Takođe, važno je da ih ne pijete u isto vreme već minimalno dva sata pre ili nakon uzimanja antibiotika.

(Espreso/Zena.blic)