OVO NE SMETE DA RADITE POSLE KORONE: Utiče na srce

Tri meseca nakon preležanog korona virusa, trebalo bi se uzdržavati od fizičke aktivnosti jer postoji mogućnost da je srce i dalje ugroženo, a da to i ne znate!

Kardiolog prof. dr Siniša Pavlović upozorio je da oslabljeni srčani mišić, lupanje srca i drugi kardiovaskularni problemi koje kovid izaziva mogu dovesti čak i do infarkta!

"I pored činjenice da u velikom broju slučajeva kliničke slike nisu teške, pacijenti u periodu od najmanje tri meseca nakon virusa ne treba da teže fizičkom opterećenju. Sama činjenica da postoji rizik da se iza te blage infekcije krije miokarditis treba da ukaže na to da se ljudi pripaze, a posebno mladi koji su skloni aktivnostima kao što su sport i teretana", rekao je on za "Kurir".

"Pacijenti koji su u nekom trenutku tokom infekcije osetili malaksalost to moraju da shvate kao alarm, posle kovida organizam mora da se oporavlja neko vreme. Tako je i kod obične prehlade, a kada je korona u pitanju, upozorenje je još jače", upozorio je prof. dr Pavlović.

"Očekujemo da pacijenti imaju dozu razuma, da ne pokušavaju da dokažu koliko su fizički aktivni i koliko mogu da izdrže. Imamo primere gde se pokazalo da nije tačno da vam virus ne može ništa", kazao je doktor.

Koji simptomi govore da ste pred infarktom?

Profesor dr Branko Beleslin, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je česta pojava da pacijenti nekoliko dana pred srčani udar osećaju kratkotrajne bolove u grudima, malaksalost i imaju osećaj preskakanja srca.

- Osobe koje bi trebalo da zabrinu ovi simptomi su najpre one koje imaju faktore rizika za nastajanje srčanog udara. Dakle, pušači, dijabetičari, oni sa značajno povišenim masnoćama u krvi, hipertenzičari, i oni koji su imali u porodici nekoga ko je imao srčani udar, posebno u mlađim godinama - napominje dr Beleslin.

Bolovi iza grudne kosti, naručito oni koji se šire prema vratu, ramenima, ruci, praćeni malaksalošću i preznojavanjem su razlog da se u što kraćem periodu potraži pomoć lekara. - EKG, laboratorijske analize i po potrebi rendgen srca i pluća ili ultrazvuk srca, osnovne su pretrage koje bi pacijentu trebalo da se urade kako bi se potvrdio ili isključio infarkt miokarda - kaže naš sagovornik.

Svako kardiovaskularno oboljenje s razlogom se smatra podmuklom bolešću, jer prvi srčani udar u životu, kod naizgled zdrave osobe, može da bude fatalan.

- Najčešći razlog naprasne smrti jeste srčani udar i teški poremećaji ritma koji ga prate - kaže dr Bleslin. - Zato je važno da se pacijenti hitno jave lekaru ako se jave bolovi u grudima, praćeni nesvesticom, i ako traju neprestano i duže od 20 do 30 minuta. Obavezno je da se prvo pozove služba Hitne pomoći, jer samostalni odlazak u zdravstvenu ustanovu može da bude fatalan pošto se time srčani mišić dodatno izlaže naporu i potencijalnom riziku od neželjenih događaja.

Prepoznavanje i sprečavanje srčanog udara ne štiti samo od naprasne smrti, već i od oštećenja srčanog mišića.

- Kada se preduzmu odgovarajuća dijagnostika i lečenje skoro da i ne dođe do oštećenja srčanog mišića ili je ono minimalno i praktično ne utiče na kvalitet života pacijenata - kaže dr Beleslin. - U suprotnom, obimno oštećenje miokarda vodi u srčanu slabost.

Da bi se sprečio nastanak srčanog udara, kao i njegovo ponovno javljanje najvažnije je, upućuje profesor Belslin, da pacijent prestane da puši, zdravo se hrani, rekreira po meri svojih mogućnosti, uzima lekove za kontrolu krvnog pritiska, šećerne bolesti i postizanje optimalnih vrednosti masnoća.

(Espreso)