OVI SIMPTOMI GOVORE DA STE PRED INFARKTOM: Nikako ne ignorišite

Kraj godišnjeg odmora i povratak radnim obavezama mogu da budu okidač za srčani udar. Zato bi, upućuju lekari, prvog radnog dana trebalo dobro isplanirati rešavanje nagomilanih obaveza, jer smanjivanje stresa prija kardiovaskularnom sistemu, naročito onom čije zdravlje je već narušeno.

Infarkt može da se predvidi

Ohrabrujuće je da je srčani udar moguće i predvideti, i na vreme se javiti lekaru.

Profesor dr Branko Beleslin, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je česta pojava da pacijenti nekoliko dana pred srčani udar osećaju kratkotrajne bolove u grudima, malaksalost i imaju osećaj preskakanja srca.

- Osobe koje bi trebalo da zabrinu ovi simptomi su najpre one koje imaju faktore rizika za nastajanje srčanog udara. Dakle, pušači, dijabetičari, oni sa značajno povišenim masnoćama u krvi, hipertenzičari, i oni koji su imali u porodici nekoga ko je imao srčani udar, posebno u mlađim godinama - napominje dr Beleslin.

Bol u vratu, ramenima, ruci

Bolovi iza grudne kosti, naručito oni koji se šire prema vratu, ramenima, ruci, praćeni malaksalošću i preznojavanjem su razlog da se u što kraćem periodu potraži pomoć lekara. - EKG, laboratorijske analize i po potrebi rendgen srca i pluća ili ultrazvuk srca, osnovne su pretrage koje bi pacijentu trebalo da se urade kako bi se potvrdio ili isključio infarkt miokarda - kaže naš sagovornik.

Svako kardiovaskularno oboljenje s razlogom se smatra podmuklom bolešću, jer prvi srčani udar u životu, kod naizgled zdrave osobe, može da bude fatalan.

Poremećaj ritma srca

- Najčešći razlog naprasne smrti jeste srčani udar i teški poremećaji ritma koji ga prate - kaže dr Bleslin. - Zato je važno da se pacijenti hitno jave lekaru ako se jave bolovi u grudima, praćeni nesvesticom, i ako traju neprestano i duže od 20 do 30 minuta. Obavezno je da se prvo pozove služba Hitne pomoći, jer samostalni odlazak u zdravstvenu ustanovu može da bude fatalan pošto se time srčani mišić dodatno izlaže naporu i potencijalnom riziku od neželjenih događaja.

Prepoznavanje i sprečavanje srčanog udara ne štiti samo od naprasne smrti, već i od oštećenja srčanog mišića.

- Kada se preduzmu odgovarajuća dijagnostika i lečenje skoro da i ne dođe do oštećenja srčanog mišića ili je ono minimalno i praktično ne utiče na kvalitet života pacijenata - kaže dr Beleslin. - U suprotnom, obimno oštećenje miokarda vodi u srčanu slabost.

Da bi se sprečio nastanak srčanog udara, kao i njegovo ponovno javljanje najvažnije je, upućuje profesor Belslin, da pacijent prestane da puši, zdravo se hrani, rekreira po meri svojih mogućnosti, uzima lekove za kontrolu krvnog pritiska, šećerne bolesti i postizanje optimalnih vrednosti masnoća.

(Espreso)