PRESTANITE DA UZIMATE ANTIBIOTIKE: Imunolog otkrio koliko su KOBNI

Imunolog dr Borislav Kamenov gostovao je na Tv Prva gde je govorio o značaju uzimanja vitamina u sezoni virusa i odgovorio kako dolazi do pada imuniteta

Dr Kamenov ukazuje da su mnogi zaboravili na opšte stanje imunog sistema, koje zavisi od mnogo faktora, među kojima su i infekcije. Imunitetu se sada poklanja naročita pažnja kako živimo u dobu kada je aktuelan koronavirus.

Imunitet je intergralna, bazična stvar koja odražava suštinsko stanje organizma. On nije vezan za neki vitamin ili neku vakcinu, a o tome se najviše priča, zapostavili smo imunitet kao takav. A upravo nas on štiti od toga da se razbolimo", rekao je dr Kamenov.

Kada neki agresor napadne naše telo, bilo to virusna ili bakterijska infekcija, imunitet pali odbrambene mehanizme i dalje određuje kako će se naše ćelije nositi s napadom.

- Mi moramo u ovom periodu da sredimo svoja creva, da prestanemo da se trujemo. Jer nam ti otrovi koji dolaze iz crijeva zagorčavaju život. Promena ishrane, korišćenje vitamina i probiotika, zaustaviće prodor toksina i onda će se telo bolje boriti i protiv virusa - rekao je dr Kamenov.

- Probiotik je obavezan, a posezanje za antibioticima je velika greška. Stradaju ćelije i zbog toga nastaju upale, a moramo vrlo strogo da kontrolišemo ko dobija antibiotike, a ko ne - rekao je dr Kamenov.

Ranije smo pisali i o pogrešnim načinima uzimanja antibiotika i probiotika.

U eliminaciji pojava kakve su infekcije, lečenje antibioticima jeste neophodno, i oni igraju ključnu ulogu u ubijanju loših bakterija. Međutim, oni uništavaju i dobre bakterije koje su normalni stanovnici naših creva, pa tako posledica može da bude dijareja i nakon uzimanja antibiotika.

Koja je veza između loših i dobrih bakterija

Antibiotici i probiotici su logičan put u lečenju koji dr Lorens Hoberman objašnjava tako što opisuje funkcionisanje bakterija u svakom organizmu. Naime, naša creva sadrže oko 1.000 različitih vrsta bakterija, sa ukupno 100 triliona podvrsta. Oko 80 odsto su dobre bakterije, dok štetne u našem organizmu takođe žive, ali miruju.

– Antibiotici menjaju ravnotežu u mikrobiomu creva, što može da dovede do povećanja količine i razmnožavanja štetnih bakterija. Naš imuni sistem prepoznaje te „loše momke“ i pokušaće da im se suprotstavi i da ih uništi. Ali, u tom procesu se razbija crevna sluznica, dolazi do upale i iritacije. Posledica je dijareja – objašnjava dr Hoberman.

Zašto dolazi do dijareje kada se uzimaju antibiotici i probiotici

Rezultati jedne studije pokazali su da dijareja, kao posledica uzimanja antibiotika, pogađa između 5 i 39 odsto pacijenata, u zavisnosti od toga koji antibiotik je u pitanju. Istraživanja su takođe ponudila dokaze o tome da probiotici mogu uspešno da reše probleme sa varenjem. Analiza 34 druge studije kaže da probiotici smanjuju slučajeve dijareje uzrokovane antibioticima za 52 odsto.

Antibiotici i probiotici ne smeju da se uzimaju zajedno, evo zašto

Međutim, važno je informisati se o tome na koji način ih treba ispravno uzimati. Ako se uzme zajedno sa probiotikom, antibiotik može da ubije i sve dobre bakterije iz probiotika, kaže dr Hoberman. Potrebno je sačekati najmanje dva sata od trenutka uzimanja jednog do vremena za drugi lek, jer je tada nivo i antibiotika i probiotika nizak u crevima. Tada će moći adekvatno da se apsorbuju. Nema nikakve razlike šta se prvo uzima, sve dok je razmak između dva leka dva sata, savetuje dr Lorens Hoberman idodaje i da je važno nastaviti sa uzimanjem probiotika najmanje nedelju dana nakon završetka terapije antibioticima.

Kako izabrati adekvatan probiotik

Još jedan stručnjak, dr Bryan Tran, preporučuje korišćenje probiotika koji su raznoliki. Na svakoj kutiji postoji oznaka koja navodi koje sojeve bakterija sadrže kapsule. Doktor savetuje da potražite probiotike koji imaju 5 do 10 jedinstvenih sojeva.

– Studije koje su upoređivale probiotike koji sadrže samo jedan soj sa probioticima koji ih sadrže više, otkrile su da su oni sa različitim sojevima efikasniji u smanjenju dijareje – kaže dr Tran. On dodaje i da treba uzeti probiotike sa malo dužim, odnosno odloženim dejstvom. Naime, kada probiotike uzimate oralno, izlažete ih uticaju stomačne kiseline i to smanjuje efekat pri dolasku do creva, ističe dr Tran. Prema njegovim rečima, probiotici sa mehanizmima odloženog dejstva neće osloboditi mikroorganizme sve dok ne dođu u regiju stomaka.

Šta jesti kada uzimate antibiotike i probiotike, a kakva je važnost prebiotika

Prebiotici su namirnice bogate vlaknima koje telo ne može da svari. Dok prolaze kroz digestivni trakt, oni „hrane“ probiotike koji su njegovi stanovnici. Drugim rečima, pomažu našim dobrim bakterijama (probioticima) da egzistiraju. Kada ste na terapiji antibioticima, trebalo bi jesti hranu koja je bogata i prebioticima i probioticima. Namirnice bogate prebioticima su:

zelje

maslačak

morske alge

spanać

luk, beli luk i praziluk

špargle

banane

jabuke

ječam

zob

kakao

laneno seme

koreni cikorije

(Espreso)