ALKOHOL JE UKORENJEN U DRUŠTVU: Razlika između 1 pića i ALKOHOLIZMA je TANKA!

Alkohol je postao toliko rasporostranjen i ukorenjen u ljudskom društvu, naročito u vreme pandemije, da je danas veoma teško povući granicu između onih koji uživaju u njemu i onih koji ga zloupotrebljavaju, upozoravaju naučnici.

“Gotovo svakog dana neko dođe u moju ordinaciju i pita: da li sam ja alkoholočar? Ili: da li mislite da imam problem sa alkoholom? A ponekad kažu i: moj partner tvrdi da previše pijem”, priča za Gardijan doktor Havijer Mulenga, psihijatar specijalizovan za bolesti zavisnosti sa sedištem u Sidneju.

Kako on objašnjava, ako ste srećni, tužni, dosadno vam je, ili ste dobili unapređenje na poslu, ili ste izgubili člana porodice, kupili novu kuću ili diplomirali na fakultetu, to sve može da se posmatra kao razlog da pijete.

“Piti alkohol je postalo toliko uobičajna stvar, naročito sada u vreme pandemije, da ako neko kaže da ne pije, to uglavnom izaziva podozrive komentare”, kaže Mulenga.

“Danas je veoma zamagljena ta linija koja je odlučujuća za to da za neku osobu kažemo da ima problem sa alkoholom i da li je razvila poremećaj povezan sa zloupotrebom alkohola (AUD), zbog kojeg se neko naziva alkoholičarem, iako se sada taj termin izbegava u psihijatriji”, objašnjava on.

Kako dodaje, nije iznenađujuće čuti da su ljudi sa AUD shvatili da imaju problem sa pićem tek kada su im na to ukazali partneri, porodica ili kolege na poslu.

U zavisnosti od odgoja, kulturne pozadine i izloženosti alkoholu, neko može da veruje da je “normalno” popiti šest piva a da problem sa pićem počinje tek kada se piju litre vina svakog dana na duži vremenski period, kaže Mulenga.

AUD se definiše kao problematični obrazac upotrebe alkohola koji vodi ka znatnom oštećenju kliničke slike i uznemirenosti, što se manifestije kroz najmanje dva od 11 kriterijuma u 12-mesečnom periodu.

Neki od ovih kriterijuma su: konzumiranje alkohola u većim količinama nego što je bila namera, javljanje snažne želje za alkoholom, sve češče i veće nabavke alkoholnih pića, tolerancija odnosno povećanje količine alkohola potrebne da bi se postigla intoksikacija, kao i pojava simptoma krize kada dejstvo alkohola prestane.

Mulenga savetuje da je najbolje da se, ukoliko se pojave neki od ovih simptoma, osoba javi lekaru.

On ukazuje na to da mnogi ljudi koji sami pokušaju da ostave alkohol imaju problema i nakon što prebrode prvobitne apsitencijske krize, te da je zato najbolje da zatraže stručnu pomoć koju mogu da dobiju u svom domu, u bolnici ili u nekoj od ustanova za odvikavanje.

(Espreso/Danas)