NOĆNE SMENE MOGU DA UTIČU NA VAS, OBRATITE PAŽNJU: Stručnjaci sve do detalja OBJASNILI

Baš kao što ste posle njih umorni i letargični, noćne smene mogu da naruše usklađivanje vaših unutrašnjih telesnih satova, što može da utiče na srce, rezultati su jedne skorašnje studije. Ali stručnjaci kažu da postoje načini da se prevari telo kako bi se izborilo sa teretom noćnog rada.

Ako ste nekada radili posao čije se smene stalno menjaju, znate da se od noćnih smena osećate slabo i letargično, ali da li ste znali da to može da bude loše i po vaše srce? Novo istraživanje pokazalo je tačno zašto - a sve ima veze sa "telesnim satovima" mozga i srca. Oni zbog promene obrazaca smena mogu da postanu neusklađeni, a srce zbog toga da postane podložno disfunkcionalnosti. A to može da bude veoma loše po vaše srce.

Neusklađeni ćelijski satovi

Studija MRC Laboratorija molekularne biologije sa Kembridža bavila se unutrašnjim satom u svakoj ćeliji srca koji tokom dana menja hemijsku ravnotežu ćelije. Vašem telu je potrebno da srce radi jače kad je aktivno - a ono to postiže tako što ubrza rad srca. "Kako kuca srce određuju dve stvari: signali iz mozga i nivoi natrijuma i kalijuma u svakoj ćeliji srca, koji su pokretači njegovog rada", rekao je za BBC doktor Džon O'Nil, koji je predvodio ovo istraživanje. "Kod zdravih ljudi ovi brojni ćelijski satovi usklađeni su jedni sa drugim", kaže on. Ali nova studija je pokazala da kad menjamo smene na poslu, mozak se prilagodi prilično brzo, dok telesni satovi koje imamo u svakoj ćeliji srca zaostaju za njim. "Imate nekoliko dana kad su signali iz mozga neusklađeni s onim što srce očekuje", dodaje doktor O'Nil. "I zbog toga mislimo da su radnici u smenama ranjiviji kad se prebacuju sa jedne smene na drugu." Ovo povećava rizik od raznih srčanih stanja, posebno tokom prebacivanja između dnevnih i noćnih smena, mada mora da se napomene da je rad u smenama samo jedan od mnogih faktora rizika za nastanak srčanih problema, kao što su godine, pol, porodičnu istoriju i način ishrane.

Opasnosti po zdravlje

"Postoji veliki broj štetnih srčanih događaja", kaže doktor O'Nil. "Najstrašniji se zove 'iznenadna smrt srca', kod koje se srce naprosto zbuni i neko vreme prestane da radi. "I ako vam se ne ukaže lekarska pomoć, to može da se završi smrću." Srećom, ovaj scenario je veoma redak, ali pokazalo se da rad u smenama povećava rizik ne samo od srčanih problema, već i poremećaja u varenju, poremećaja raspoloženja i povećava ukupni rizik od dobijanja raka u odnosu na ljude koji rade samo dnevne smene. "Poređenje koje prave epidemiolozi je da je čitav životni vek narušenog cirkadijalnog ritma - ako se stalno prebacujete sa dnevne na noćnu smenu, na primer - ekvivalentan pušenju pakle cigareta dnevno", kaže doktor O'Nil. Ovaj rizik neke vlade uvažavaju - u Danskoj, na primer, oni koji su radili noćne smene više od 20 godina i dobili rak imaju pravo na odštetu. Da biste bili u formi i zdravi, svi vaši biološki satovi moraju da budu precizno usklađeni jedni sa drugim. A da biste to do kraja postigli, najbolje je imati dnevnu rutinu spavanja noću i hranjenja i rada danju, ali za milione radnika to nije opcija. Stručnjaci za san, međutim, kažu da možemo da preduzmemo razne praktične korake da bismo smanjili štetu koju nam čini noćni rad.

Prilagođavanje

"Nama ljudima lako je da odložimo naš interni telesni sat, baš kao i matični časovnik u mozgu", kaže doktorka Renata Riha, konsultantkinja za respiratornu i medicinu sna na Univerzitetu u Edinburgu. Ona kaže da bi radni raspored najidealnije trebalo da započne dnevnim smenama, pa večernjim smenama i da se konačno lagano prebaci na noćne smene. Preporučljive su duže rotacije noćnih smena od najmanje dve nedelje zato što naše telo tako ima vremena da im se prilagodi. "Svim satovima je potrebno oko nedelju dana da se prebace - matičnom časovniku zaduženom za lučenje melatonina (hormon sna), ali i satovima u svim drugim organima tela", kaže doktorka Riha. Ona tokom noćne smene preporučuje kratku dremku od 20 do 30 minuta. U proseku je odrasloj osobi potrebno sedam do osam sati sna, ali nije svaki san isti. Spavanje tokom dana često ume da bude slabijeg kvaliteta, uskraćujući telu preko potreban odmor. Doktorka Riha kaže da noćni radnici treba da probaju da spavaju čim dođu kući. "Pokušajte da spavate u tihoj, hladnoj i zamračenoj sobi. "Možete da stavite masku za oči ako nemate zavesu ili roletne da biste blokirali sunčevu svetlost. Možete da koristite i čepove za uši", kaže ona. "Ako vam je soba topla, smislite način da je ohladite, od korišćenja hladnog jastuka do ventilatora. Smanjenje temperature prevari vaše telo da pomisli da je vreme za spavanje."

Varanje tela

Vežba i zdrava i uravnotežena ishrana takođe mogu da pomognu, ali ključno je tempiranje. Ishrana i vežba utiču direktno na satove u čitavom telu, kroz promene u insulinu i telesnoj temperaturi, zasebno. Možemo da prevarimo naša tela da prihvate novo vreme izlažući se svetlu i jedući obilan "doručak" pre nego što započnemo noćnu smenu, a zatim izbegavajući hranu i svetlo tokom čitavog novog "noćnog vremena". "Ne postoji pilula koju možemo da uzmemo (još) koja će resetovati naš sat, ali ako prelazite sa dnevnih na noćne smene, morate samo da preokrenete čitavu dnevnu rutinu pre prve noćne smene i posle da je se držite", kaže doktor O'Nil. "To će vam pomoći da se brže prilagodite i izbegnete mnoge neželjene nuspojave."

(Espreso / BBC)