MALAKSALI SE, DEPRESIVNI I BEZVOLJNI? To su neki od simptoma BOLESTI 21. VEKA, dobro OBRATITE PAŽNJU

Bolest poznata kao "sindrom hroničnog umora" još uvek nije dovoljno razrađena, ali je na žalost do izražaja došla tek sada kada se javio kovid 19. Naime, prateći simtomi postkovida su zapravo sindrom hroničnog umora. Osnivačica udruženja za ljude obolele od ovog sindroma, za B92.net je objasnila kroz šta je i sama prošla da bi na kraju otkrila da boluje od hroničnog umora.

Još uvek neozbiljno shvaćen od strane lekara, ovaj sindrom zahteva edukaciju kako stručnih lica tako i opšte populacije. Bolest je, kaže Ina Ignjatović, osnivačica udruženja "ŠUKS", još uvek nedovoljno prepoznata, ispričala je da se i sama nosila sa teškim procesom otrkivanja ove bolesti i da je cela njena dijagnoza stala u dva medicinska registratora.

Udruženje obolelih od sindroma hroničnog umora, osnovano je pre tri godine, Ignjatovićeva je i sama pet godina lutala do dijagnoze i na kraju osnovala udruženje. Ovo udruženje broje sami pacijenti, kojih je oko stotinak, međutim, nakon kovida se sve više njih javalja sa ovim sindromom.

Sindrom hroničnog umora je multisistemsko obolenje koje napada autonomni nervni sistem, srce i mozak, simptom sindroma hroničnog umora, je umor koji traje duže od šest meseci, a ne prolazi posle odmora ili dobro prospavane noći.

Pored toga, tu su i temperatura i bolovi u mišićima i zglobovima, često bolno grlo i trzaji mišića po telu, mnogo stanja i bolesti glumi sindrom hroničnog umora i zato pre same dijagnoze treba isključiti sva ostala oboljenja.

"Kada sam konačno doznala za dijagnozu, rodila se ideja da osnujem udruženje, da bi se dijagnostikovanje ovog sindroma prepoznalo brže, ali i da bi se samo lečenje olakšalo i dobila neka pomoć države", rekla je ona za B92.net.

U osnovi ove bolesti, uzročnik su uglavnom infekcije i to one hronične, a stanje koje nazivaju postkovid, je zapravo isto to stanje koje je prisutno duže od šest meseci.

"Ovo stanje nije novo, već ga je korona samo predupredila i na njega je skrenuta pažnja", rekla je Ignjatovićeva.

"Koronavirus je dosta jači i brže dovede do stanja hroničnog umora"

Ignjatovićeva naglašava da je okidač za pogoršanje ovog stanja uglavnom stres, i da u sklopu sindroma hroničnog umora ovi pacijenti imaju i dosta udruženih bolesti, što može da pređe u neko autoimuno obolenje.

"Postoje ljudi koji imaju zaista teži oblik ovog sindroma, neki čak leže kući kao biljke, osetljivi su na svetlost, smeta im zvuk i nemaju snage, iscrpljeni su. Kovid je dosta jači i brže dovede do stanja hroničnog umora", dodaje Ignjatovićeva.

Ovo relativno mlado udruženje je ove godine postalo članica međunarodne asocijacije evropskih udruženja pacijenata sa sindromom hroničnog umora, trenutno imaju planove da održavaju vebinare na području Balkana u saradnji sa udruženjima iz regiona.

"Cilj nam je da edukujemo javnost o samoj bolesti i problemima, sa kojima se ljudi susreću koji su oboleli od ovog sondroma", rekla je Ignjatovićeva.

U našoj zemlji, za sada nije bilo istraživanja i statistike o obolelima od hroničnog umora, međutim, usled posledica kovida mnogi ljudi se javaljaju sa ovim simtpomima.

Postoji prostora da se o ovom obolenju sada dodatno razmatra i da se na njemu radi, takođe i na registraciji pacijenata sa ovim sindromom. Ljudi u svetu imaju obično problema da se sama bolest ozbiljno shvati, za nju postoji šifra G93.3 i medicinski nazi encefalomijelitis, ali bolest su zabeležili kao "sindrom hroničnog umora" a Ignjatovićeva kaže da ga lekari nekako ne priznaju.

Jedino što sada dodatno otežava ovim pacijentima jeste preokupiranost medicinskih kapaciteta kovidom, jer zbog njega, oni trenutno ne mogu da idu na redovne onkološke preglede.

Udruženje se svakako trudi za sve svoje članove, pa je omogućilo i besplatnu grupu podrške sa psihoterapeutom,a imaju saradnju sa Hrvatskim i Slovenačkim udruženjem.

Ostaje, na kraju, informacija da sve više u svetu, jako veliki broj ljudi svakodnevno shvata da pati od ove bolesti, iako su uglavnom žene srednjih godina podložne ovom sindromu, obolevaju i tinejdžeri, naša sagovornica je međutim zaključila da je rešenje za sve ovo, konstantan rad na preventivi.

(Espreso/B92)