OD NJE KAŽU DA JE NASTAO HRISTOV VENAC: Za nas je jedna od NAJZDRAVIJIH BILJAKA, evo i zbog čega

Glog sadrži sastojke s antioksidativnim delovanjem. U cvetovima se, uz nešto eteričnog ulja, nalazi trimetilamin i glikozid oksiakantin.

Kinezi su nekad od gloga pravili fermentirano piće, a njegovi ostaci pronađeni su u 9 000 godina starim lončanicama.

Smatra se da je već tada glog bio značajan u religiji.

Legenda kaže da je od ovog grma napravljena Hristova kruna od trnja, a uz njega se vežu i mnoga druga verovanja, čak i mitovi o vampirima.

Glog je u to vreme rastao u Evropi, Aziji, Severnoj Americi i Mediteranu, ali danas je proširen po čitavom svetu. Poznat je i pod nazivima bela drača, beli trn, glogić, glogovac, glogovina, oštri trn, trnka, žetica, glagovna glog, gloginja, medvedove hruške.

Glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim dejstvom. Pomaže kod umora, manjka energije, lošeg sna, teškog disanja, vrtoglavica, lupanja srca, teskobe, nervoze i šuma u ušima, a, pomaže i u menopauzi.

Može se koristiti kao pomoć kod mršavljenja, jer podstiče izbacivanje viška vode iz organizma. To ga svojstvo čini korisnim i kod celulita, edema i bolesti zglobova.

Glog jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja savetuje se kod ulcerativnog kolitisa i probavnih tegoba.

Štiti i od delovanja slobodnih radikala i sprečava bolesti krvnih sudova poput arterioskleroze.

Brojne studije o glogu ustanovile su da je on sigurna i dobro podnošljiva biljka. Međutim, glog se ne preporučuje trudnicama i doiljama.

(Espreso)